Статут

На основу члана 57. Закона о основама система образовања и васпитања (“Службени гласник РС”, бр 72/2009}, Школски одбор Хемијско-технолошке школе “Божидар Ђорђервић Кукар” у Лесковцу, на седници одржаној 28.01.2010. године, донео је


СТАТУТ
ХЕМИЈСКО-ТЕХНОЛОШКЕ ШКОЛЕ
“БОЖИДАР ЂОРЂЕВИЋ КУКАР “ У ЛЕСКОВЦУ

I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.

Овим Статутом хемијско-технолошке школе ”Божидар Ђорђевић Кукар“ у Лесковцу (у даљем тексту: школа) уређују се организација, начин рада , управљање и руковођење у школи, поступање органа школе ради обезбеђивања остваривања права ученика, заштите и безбедности ученика и запослених и мере за спречавање повреда забрана утврђених законом, и друга питања, у складу са законом,

Члан 2.

Начин обављања делатности образовања и васпитања прописан је Законом о основама система образовања и васпитања и посебним законима у области образовања и васпитања,

Члан 3.

Свако лице има право на образовање и васпитање.
Грађани Републике Србије једнаки су у остваривању права на образовање и васпитање, без обзира на пол, расу, националну, верску и језичку припадност, социјално и културно порекло, имовно стање, узраст, физичку и психичку конституцију, сметње у развоју инвалидитет, политичко опредељење или другу личну особину.

Члан 4.

Запослени у школи остварују права, обавезе и одговорност у складу са одредбама Закона о основама система образовања и васпитања, Законом о раду и другим прописима којима се уређују радни односи.

II НАЗИВ И СЕДИШТЕ ШКОЛЕ
Члан 5.

Школа је установа која обавља образовно-васпитну делатност за подручје рада хемија. неметали, графичарство и личне услуге, којом се остварују права грађана у складу са Уставом Републике Србије, Законом о основама система образовања и васпитања и овим Статутом.
Школа послује под називом Хемијско-технолошка школа ”Божидар Ђорђевић Кукар“.

Седиште школе је у Лесковцу, ул. Влајкова 94.
Печат школе

Члан 6.

Школа има печат и штамбиљ.
Печат школе је округлог обика пречника 32 mm са грбом Републике Србије у средини.
Текст печата је исписан у концентричним круговима око грба Републике Србије.
У спољном кругу печата исписује се назив Републике Србије.
У унутрашњем кругу исписује се назив школе (пун назив), седиште школе исписује се у дну печата.
Овај печат служи за оверу сведочанстава, диплома и других јавних исправа које школа издаје.
Школа има и два печата пречника 28 mm са грбом Републике Србије у средини и текстом који је истоветан са текстом исписаним на печату пречника 32 mm. Мали печати су обележени редним бројем римском цифром I и II која се ставља у дну печата испод грба, и служи за оверу осталих докумената.
Школа има два штамбиља правоугаоног облика који садрже назив и седиште школе, и рубрике за упис датума пријема и број под којим се акт заводи.

Члан 7.

Чување и употреба печата и штамбиља поверава се секретару школе.
Секретар школе чува печат и штамбиљ на начин који онемогућава неовлашћено коришћење.
Поступак израде, начин употребе, чување и уништење печата, регулишу се одлуком директора у складу са законом.
Правни положај школе

Члан 8.

Школа има својство правног лица.
Школа је носилац права, обавеза и одговорности у остваривању делатности образовња и васпитања у складу са Законом и средствима са којима располаже.

За своје обавезе у правном промету са трећим лицима школа одговара свим средствима којима располаже.
Делатност школе

Члан 9

Основна делатност школе је техничко и стручно средње образовање, које обухвата средње техничко и стручно образовање из области теоријских знања и практичних вештина повезаних постојећим или будућим занимањем.
Шифра делатности школе је 80220.
Школа обавља образовно-васпитну делатност остваривањем наставног плана и програма стручне школе за подручја рада хемије, неметали, графичарство и личне услуге.
У школи се стиче средње образовање за рад и даље школковање у трајању од три и четири године за следеће образовне профиле:





Хемијски лаборант
Техничар за заштиту животне средине
Техничар за хемијску и фармацеутску технологију
 Фризер
Члан 10.

Школа обавља своју делатност у свом седишту.
Школа своју делатност обавља и ван свог седишта, у друштвима-предузећима остваривањем практичне наставе и блок наставе.

Члан 11.

Школа може да обавља и другу делатност која је у функцији образовања и васпитања (у даљем тексту: проширена делатност), под условом да се њоме не омета обављање делатности образовања и васпитања.
Ученици млађи од 15 година не могу да се ангажују у проширеној делатности школе.

Ученици са навршених 15 година могу да се ангажују само у оквиру наставе, а запослени ако се не омета остваривање образовно-васпитног рада.
Проширена делатност школе може да буде давање услуга, производња, продаја и друга делатност којом се унапређује или доприноси рационалнијем и квалитетнијем обављању образовања и васпитања.
Одлуку о проширењу делатности доноси школски одбор уз сагласност Министарства.
Статусне промене и промене назива
и седишта школе

Члан 12.

Школа може да врши статусне промене, промену назива или седишта.
Одлуку о статусној промени школе доноси школски одбор, уз сагласност оснивача.
Одлуку о промени назива или седишта школе доноси школски одбор, уз сагласност оснивача, а када је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе, уз сагласност Министарства.
Школа не може да врши статусне промене, промену назива или седишта у току наставне године.
Заступање и представљање школе

Члан 13.

Школу заступа и представља директор, неограничено.
У случају спречености или одсутности директора, школу заступа наставник, стручни сарадник, помоћник директора или друго лице које овласти директор школе, а у случају немогућности давања овлашћења од стране директора, овлашћење за заступање даје школски одбор.
Директор школе може, у оквиру својих овлашћења, другом лицу дати пуномоћје за заступање школе.

III ОРГАНИЗАЦИЈА РАДА ШКОЛЕ
Члан 14.

Школа је организована као јединствена радна целина

Члан 15.

Број и структура запослених у школи уређује се актом о организацији и систематизацији послова у складу са законом, колективним уговором и подзаконским актима Министарства просвете Републике Србије.

Члан16.

Образовно-васпитни рад школе одвија се кроз:
обавезне облике, где спадају:
теоријска настава, вежбе, практична настава и настава у блоку;
додатни и допунски рад;
пракса;
припремни, консултативно-инструктивни рад;
друштвено користан рад;
изборне облике, где спадају:
верска настава;
-предмет етичко-хуманистичког садржаја који утврди министар просвете;
факултативне облике, где спадају:
други предмети (који се појављују мимо оних који су наведени у наставном плану, а потребни су за даље школовање, стручно оспособљавање или развој ученика);
хор;
екскурзије ученика;
културно-уметничка активност школе.

Члан 17.

Настава се изводи у одељењу, школском кабинету, школским радионицама или друштвима-предузећима.
Настава се изводи по групама (страни језици, информатика, вежбе из неорганске хемије, органске хемије, аналитичке хемије, неорганске хемијске технологије, машина и апарата, физичке хемије, инструменталне анализе, технологије, практичне наставе) на основу наставног плана и програма.

Члан 18.

Број ученика у одељењу може бити 30.
Број ученика у одељењу може бити и већи од 30, на основу одобрења Министраства просвете.

Члан 19.

Настава у одељењу, школским радиониоцама или предузећима, изводи се према распореду часова који утврђује наставничко веће школе.

Члан 20.

Наставни план и програм оставрује се у школи за школску годину која почиње од 1. септембра, а завршава се 31. августа наредне године према календару који утврђује Министарство просвете.

Члан 21.

Настава се изводи у:
две смене и то I од 7,15 часова до 13,05 часова и II од 13,15 часова до 19,00 часова.

Члан 22.

Наставни план и програм остварује се у пет наставних дана седмично.

Члан 23.

Образовно-васпитни рад у току школске године планира се и организује Годишњим планом рада и школским календаром.
Годишњи план рада Школски одбор доноси до 15. септембра текуће године.
Саставни део Годишњег плана рада чине планови рада наставника и стручних сарадника.

Члан 24.

Образовно васпитни рад остварује се у: учионицама, кабинету, школским радионицама, лабораторијама, погонима привредних организација и фискултурним салама.

Члан 25.

За остваривање практичне наставе и наставе у блоку у другој производној организацији-друштву или фризерском салону, школа уговором утврђује посебне услове.
Производне организације-друштва за реализацију практичне наставе и наставе у блоку су: “Здравље”, “Невена”, “Универзал”, “Полимермер”, и др. За образовне профиле женским и мушки фризер у фризерским салонима: “Зоран”, “Хигијена”, “Милица”, “Зора”, “Томица”, “Неша 1”, “Неша2”, “Ана” и др.
Уговором из става 1. овог члана уређује се време, начин и услови остваривања практичне наставе и наставе у блоку.

Члан 26.

Школа организује додатни рад из свих наставних предмета за ученике који показују посебну заинтересованост, склоност или испољавају изузетне способности као и за ученике који се припремају за такмичења из појединих предмета или области. Овај рад се организује за ученике уколико предметни наставници, или наставници из појединих области утврде да ученик ове садржаје може савлађивати у већем обиму него што је то предвиђено наставним програмом.

Члан 27.

Школа организује допунски рад из свих предмета у којима поједини ученици заостају или показују тешкоће у процесу учења.
Потребу организовања допунског рада утврђује предметни наставник када утврди да ученик испољава тешкоће у учењу и прадлаже његово увођење.

Овај рад је обавезан за ученике.

Члан 28.

Школа организује припремни рад за ванредне ученике из свих предмета предвиђених наставним планом и програмом.
Школа организује припремни рад и за ученика који је због болести упућен на разредни испит из појединих предмета.
Припремни рад износи 20 % од фонда часова предвиђеног у наставном плану.

Члан 29.

Начин остваривања факултативних облика образовано-васпитног рада, предвиђених у члану 16. под в) овог Статута утрђују се Годишњим планом рада школе.
Школа ће вршити утврђивање ових облика у току школске године у случају да се за то укаже потеба, на основу броја заинтересованих ученика, њихових родитеља или из других оправданих разлога.

Правила понашања у школи

Члан 30.
У школи се негују односи међусобног разумевања и уважавања личности ученика, запослених и родитеља.
Запослени имају обавезу да својим радом и укупним понашањем доприносе развијању позитивне атмосфере у школи.
Понашање у школи и односи ученика, запослених и родитеља уређује се правилима понашања у школи.
Развојни план школе

Члан 31.

Школа има развојни план.
Развојни план школе јесте стратешки план развоја школе који садржи приоритете у остваривању образовно-васпитног рада, план и носиоце активности, критеријуме и мерила за вредновање планираних активности друга питања од знашаја за развој школе.
Развојни план школе доноси се на основу извештаја о самовредновању и извештаја о остварености стандарда постигнућа и других индикатора квалитета рада школе.
Развојни план доноси школски одбор, на предлог стручног актива за развојно планирање, за период од три до пет година.
У поступку осигурања квалитета рада школе вреднује се и остваривање развојног плана школе.

Струковно и стручно повезивање

Члан 32.

Школе могу да се повезују и сарађују са одговарајућим установама у земљи и иностранству, ради унапређивања образовања и васпитања и размене искустава.
У функцији унапређивања образовања и васпитања установе могу да се међусобно повезују у струкован удружења.
На оснивање, организацију, упис у регистар и рад удружења из става 2. овог члана сходно се примењују прописи који се односе на удружења.
Струковна удружења имају право давања мишљења о питањима од значаја за рад удружених установа.
Наставници, васпитачи и стручни сарадници могу да се међусобно повезују у стручна друштва.
Стручна друштва имају право да дају мишљење и предлоге за утврђивање образовно-васпитног рада и да учествују у раду комисија и тимова који се баве образовањем и васпитањем.
На организовање и рад стручног друштва примењују се прописи којима се уређује удруживање.


IV УПРАВЉАЊЕ И РУКОВОЂЕЊЕ ШКОЛОМ
Члан 33.

Школа има органе управљања, руковођења, стручне и саветодавне органе који су утврђени законом, оснивачким актом и овим Статутом.

Школски одбор

Члан 34.

Орган управљања у школи јесте школски одбор.
Председник и чланови школског одбора обављају послове из своје надлежности, без накнаде.

Састав и именовање школског одбора

Члан 35.

Школски одбор има девет чланова, укључујући и председника.
Чланове школског одбора именује и разрешава скупштина јединице локалне самоуправе, а председника бирају чланови већином гласова од укупног броја чланова школског одбора.
Школски одбор чине по три представника запослених, родитеља и јединице локалне самоуправе.
Чланове школског одбора из реда запослених предлаже наставничко веће, а из реда родитеља – савет родитеља, тајним изјашњавањем.
Јединица локалне самоуправе у школски одбор школе именује најмање једног представника социјалних партнера (представник привредне коморе, занатлија, удрузења послодаваца, националне организације за запошљавање, синдиката или других заинтересованих за рад школе).
За члана школског одбора не може да буде предложено ни именовано лице:
1) које је правноснажном пресудом осуђено за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца или које је осуђено за: кривично дело насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскрвњење; за кривично дело примање мита или давање мита; за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, ни лице за које је, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање;
2) које би могло да заступа интересе више структура, осим чланова синдиката;
3) чији су послови, дужност или функција неспојиви са обављањем послова у школском одбору;
4) које је већ именовано за члана органа управљања друге установе;
5) које је изабрано за директора друге установе;
6) у другим случајевима утврђеним законом.
Скупштина јединице локалне самоуправе одлучује решењем о предлогу овлашћеног предлагача.
Мандат школског одбора

Члан 36.

Чланови школског одбора именују се на четири године.
Поступак за именовање чланова школског одбора покреће се најкасније два месеца пре истека мандата предходно именованим члановима школског одбора.
Скупштина јединице локалне самоуправе разрешиће, пре истека мандата, поједине чланове, укључујући и председника или школски одбор, на лични захтев члана, као и ако:
школски одбор доноси незаконите одлуке или не доноси одлуке које је на основу закона и статута дужан да доноси;
члан школског одбора непоравданим одсуствовањима или несавесним радом онемогућава рад школског одбора;
у поступку преиспитивања акта о именовању утврди неправилности;
овлашћени предлагач покрене иницијативу за разрешење члана школског одбора због престанка основа по којем је именован у орган управљања;
наступи услов из члана 54. став 10. Закона о основама система образовања и васпитања.
Изборни период новоименованог појединог члана школског одбора траје до истека мандата органа управљања.
Када Министарство утврди неправилности у поступку именовања, односно разрешења школског одбора, скупштина јединице локалне самоуправе дужна је да одмах, а најкасније у року од 15 дана од дана достављања акта којим се налаже мера, отклони утврђене неправилности.
Ако скупштина јединице локалне самоуправе не покрене поступак за преиспитивање акта о именовању, односно разрешењу школског одбора и не усагласи га са овим законом, у року из става 5. овог члана, министар разрешава постојећи и именује привремени школски одбор.

Привремени школски одбор
Члан 37.

Министар именује привремени школски одбор ако чланове не именује јединица локалне самоуправе до истека мандата претходно именованим члановима школског одбора.
Мандат привременог школског одбора траје до именовања новог.

Члан 38.

Школски одбор:
доноси статут, правила понашања у школи и друге опште акте и даје сагласност на акт о организацији и систематизацији послова;
доноси школски програм образовања и васпитања, развојни план, годишњи план рада, усваја извештаје о њиховом оставаривању, вредновању и самовредновању;
утврђује предлог финансијског плана за припрему буџета Републике Србије;
доноси финансијски план школе, у складу са законом;
усваја извештаје о пословању, годишњи обрачун и извештај о извођењу екскурзија;
расписује конкурс и бира директора;
разматра поштовање општих принципа, остваривање циљева и стандарда постигнућа и предузима мере за побољшање услова рада и остваривање образовно-васпитног рада;
доноси план стручног усавршавања запослених и усваја извештај о његовом остваривању;
одлучује по жалби, односно приговору на решење директора;
обавља и друге послове у складу са законом, актом о оснивању и статутом.
Школски одбор доноси одлуке већином гласова укупног броја чланова.

Седницама школског одбора присуствује и учествује у њуховом раду представник синдиката у школи, без права одлучивања.

Седницама школског одбора када школски одбор одлучује по питању из става 1. тачке 3), 4), 5), 6) и 9) овог члана присуствују и учествују у њиховом раду два представника ученичког парламента, без права одлучивања.

Школски одбор се састаје у проширеном сазиву када разматра и одлучује о питањима из става 1. тачке 1), 2), 7) и 8) овог члана.

Проширени састав укључује два пунолетна ученика које бира ученички парламент школе.

За обављање послова из своје надлежности школски одбор одговара органу који га именује и оснивачу.

Начин рада школског одбора ближе се регулише пословником о раду школског одбора.

Савет родитеља

Члан 39.

Школа има савет родитеља.

Савет родитеља школе чини по један представник родитеља ученика сваког одељења.

Чланови савета родитеља бирају се на почетку школске године.

Избор чланова се врши јавним гласањем.

Савет родитеља на првој седници бира председника и подпредседника јавним гласањем.

Савет родитеља:

предлаже представнике родитеља ученика у школски одбор;
предлаже свог прeдставника у стручни актив за развојно планирање и у друге тимове школе;
предлаже мере за осигурање квалитета и унапређивање образовно-васпитног рада;
учествује у поступку предлагања изборних предмета и у поступку избора уџбеника;
разматра предлог програма образовања и васпитања, развојног плана, годишњег плана рада, извештаје о њиховом остваривању, вредновању и о самовредновању.
разматра намену коришћења средстава од донација и од проширене делатности школе.
предлаже школском одбору намену коришћења средстава остварених радом ученичке задруге и прикупљених од родитеља.
разматра и прати услове за рад школе, услове за одрастање и учење, безбедност и заштиту ученика;
учествује у поступку прописивања мера из члана 42. Закона о основама система образовања и васпитања.
даје сагласност на програм и организовање екскурзије, и разматра извештај о њиховом остваривању;
разматра и друга питања утврђена овим статутом.
Савет родитеља своје предлоге, питања и ставове упућује школском одбору, директору и стручним органима школе.

Начин рада савета родитеља утврђује се пословником о раду савета.

Директор школе

Члан 40.

Директор руководи радом школе.

За директора школе може да буде изабрано лице које:

је стекло одговарајуће високо образовање:
на студијама другог степена (дипломске академске студије-мастер, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије) у складу са законом о високом образовању (“Службени гласник РС”, број 76/05, 100/07 и 97/08), почев од 10.септембра 2005.године;
на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10.септембра 2005.године.
има психичку, физичку и здравствену способност за рад са ученицама;
није осуђивано правноснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца као и за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскрвњење, за кривично дело примање мита или давање мита, за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, и за које није, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање;
има држављанство Републике Србије.
Дужност директора школе може да обавља лице које има одговарајуће образовање из члана 8. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања за наставника те врсте школе и подручја рада, за педагога и психолога, дозволу за рад, обуку и положен испит за директора установе и најмање пет година рада у установи на пословима образовања и васпитања, након стеченог одговарајућег образовања.

Испит за директора установе може да полаже и лице које испуњава услове за директора установе и које има и доказ о похађаном прописаном програму обуке.

Лице које положи испит за директора стиче дозволу за рад директора (лиценца за директора).

Изабрани директор који нема положен испит за директора, дужан је да га положи у року од годину дана од дана ступања на дужност.

Директору који не положи испит за директора у року од годину дана од дана ступања на дужност, престаје дужност директора.

Лиценца за директора одузима се директору који је осуђен правноснажном пресудом за кривично дело или привредни преступ у вршењу дужности.

Директор школе бира се на период од четри године.

Мандан директора тече од дана ступања на дужност.

Директору школе мирује радни однос за време првог изборног периода на радном месту са кога је изабран.

Директору школе престаје радни однос ако се у току трајања мандата утврди да не испуњава услове прописане чланом 8. став 2. и чланом 120. Закона о основама система образовања и васпитања или одбије да се подвргне лекарском прегледу на захтев школског одбора.

О правима, обавезама и одговорностима директора одлучује школски одбор.

Ближе услове за избор директора, програм обуке у складу стандардима компетенција директора, програм испита, начин и поступак полагања испита, састав и начин рада комисије Министарства пред којом се полаже испит за директора, садржину и изглед обрасца лиценце за диреткора, садржај и начин вођења регистра издатих лиценци за диреткора, трошкове полагања испита, накнаде за рад чланова комисије и остала питања у вези са полагањем испита и стицањем лиценце за директора, прописује министар.

О правима, обавезама и одговорностима директора одлучује школски одбор.

Избор директора школе

Члан 41.

Директора школе бира школски одбор на основу јавног конкурса, по прибављеном мишљењу наставничког већа. Мишљење већа даје се на посебној седници којој присуствују сви запослени и који се изјашњавају о свим кандидатима тајним изјашњавањем.

Конкурс за избор директора расписује се најкасније три месеца пре истека мандата директора.

Одлука школског одбора са документацијом о изабраном кандидату доставља се министру на сагласност.

Сматра се да је одлука школског одбора о избору директора донета, односно да је министар дао на њу сагласност ако у року од 30 дана од дана достављања одлуке не донесе акт којим одбија сагласност.

Школски одбор после протека рока из става 4 овог члана доноси решење о избору директора и доставља га учесницима конкурса. Решењем се утврђује и време ступања на дужност, као и обавеза полагања испита за директора.

Учесник конкурса незадовољан решењем из става 5. овог члана има право на судску заштиту у управном спору.

Акт о одбијању сагласности министар доноси ако се у поступку утврди да одлука није донета у складу са законом или се њеним доношењем доводи у питање несметано обављање делатности школе.

Ако министар донесе акт којим се одбија давање сагласности на одлуку о избору директора школе, расписује се нови конкурс .

Текст конкурса садржи следеће податке:

назив школе са адресом;
посебне услове за именовање директора;
рок са подношење пријаве;
доказе о испуњавању услова конкурса које кандидат подноси уз пријаву
Члан 42

Приспеле пријаве, са становишта благовремености и потпуности, разматра петочлана конкурсна комисија (председник и четири члана), коју именује школски одбор, истовремено са доношењем одлуке о расписивању конкурса за избор директора .

Благовременом пријавом сматра се пријава коју је у року утврђеном у конкурсу предата школи, односно препорученом пошиљком пошти.

Потпуном пријавом сматра се пријава која садржи прилоге тражене конкурсом .

Извештај који садржи листу кандидата са благовременим и потпуним пријавама. конкурсна комисија доставља школском одбору и наставничком већу школе .

Непотпуне и неблаговремене пријаве се неће разматрати



Вршилац дужности директора

Члан 43.

Вршиоца дужности директора поставља школски одбор до избора директора ако директору школе престане дужност, а није расписан конкурс или школски одбор није донео одлуку о избору или је министар донео акт којим је одбио давање сагласности на одлуку школског одбора.

Ако школски одбор не постави вршиоца дужности дирекотра у случајевима из става 1 овог члана или не донесе одлуку по поновљеном конкурсу, односно министар не да сагласност на одлуку по поновљеном конкурсу, вршиоца дужности директора поставља министар у року од 7 дана од дана сазнања за наступање разлога за постављење.

За вршиоца дужности директора школе не може бити постављено лице које у поступку избора за директора није добило сагласност.

За вршиоца дужности директора школе може да буде постављен наставник или стручни сарадник, најдуже 6 месеци.

Вршиоцу дужности директора школе мирује радни однос на пословима са којих је постављен, за време док обавља ту дужност.

Права, обавезе и одговорности директора школе односе се и на вршиоца дужности директора.

Надлежност и одговорност директора школе

Члан 44.

Директор је одговоран за законитост рада и за успешно обављање делатности школе.

Директор за свој рад одговара школском одбору и министру.

Осим послова утврђених законом, директор:

планира и организује остваривање програма образовања и васпитања и свих активности школе;
стара се о осигурању квалитета, самовредновању, остваривању стандарда постигнућа и унапређивању образовно-васпитног рада;
стара се о остваривању развојног плана школе;
одлучује о коришћењу средстава утврђених финансијским планом и одговара за одобравање и наменско коришћење тих средстава, у складу са законом
сарађује са органима јединице локалне самоуправе, организацијама и удружењима;
организује и врши педагошко-инструктивни увид и прати квалитет образовно-васпитног рада и педагошке праксе и предузима мере за унапређивање и усавршавање рада наставника, васпитача и стручног сарадника;
планира и прати стручно усавршавање и спроводи поступак за стицање звања наставника, васпитача и стручног сарадника
предузима мере у случајевима повреда забрана из члана 44. и 46. Закона о основама система образовања и васпитања и недоличног понашања запосленог и његовог негативног утицаја на ученике.
предузима мере ради извршавања налога просветног инспектора и просветног саветника, као и других инспекцијских органа;
стара се о благовременом и тачном уносу и одржавању ажурности базе података о школи у оквиру јединственог информационог система просвете;
стара се о благовременом објављивању и обавештавању запослених, ученика и родитеља односно старатеља, стручних органа и органа управљања о свим питањима од интереса за рад школе и ових органа;
сазива и руководи седницама наставничког већа, без права одлучивања;
образује стручна тела и тимове, усмерава и усклађује рад стручних органа у школи;
сарађује са родитељима, односно старатељима ученика;
подноси извештаје о свом раду и раду школе школском одбору, најмање два пута годишње;
доноси општи акт о организацији и систематизацији послова;
одлучује о правима, обавезама и одговорностима ученика и запослених,у складу са Законом о основама система образовања и васпитања и посебним законом;
обавља и друге послове у складу са законом и овим статутом.
У случају привремене одсутности или спречености директора да обавља дужност, замењује га наставник или стручни сарадник у школи на основу овлашћења директора, односно школског одбора, у складу са законом.

Престанак дужности директора

Члан 45.

Дужност директора школе престаје: истеком мандата, на лични захтев, стицањем услова за мировање радног односа, престанком радног односа и разрешењем. Одлуку о престанку дужности директора доноси школски одбор.

Школски одбор разрешава директора школе дужности ако је утврђено да:

школа није донела благовремено програм образовања, односно не остварује програм образовања и васпитања или не предузима мере за остваривање принципа, циљева и стандарда постигнућа;
школа не спроводи мере за безбедност и заштиту ученика;
директор не предузима или неблаговремено предузима одговарајуће мере у случајевима повреда забрана из члана 44. до 46. Закона о основама система образовања и васпитања тежих повреда радних обавеза запослених;
у школи није обезбеђено чување прописане евиденције и документације;
се у школи води евиденција и издају јавне исправе супротно Закону о основама система образовања и васпитања и посебном закону;
директор не испуњава услове из члана 59. Закона о основнама система образовања и васпитања;
директор не поступи по налогу, односно мери надлежног органа за отклањање утврђених недостатака и неправилности;
директор предлагањем незаконитих одлука, непотпуним, неблаговременим и нетачним обавештавањем или сазивањем седница супротно пословнику омета рад органа управљања и запослених;
директор није обезбедио да се у оквиру јединственог информационог система просвете врши благовремен и тачан унос и одржавање ажурне базе података школе;
је у радни однос примио или ангажује лице ван радног односа супротно закону и општем акту и у другим случајевима, у складу са законом.
Школски одбор разрешава директора школе дужности ако му се у дисциплинском поступку изрекне мера престанка радног односа због утврђене одговорности за тежу повреду радне обавезе прописане за запослене из члана 141. Закона о основама система образовања и васпитања или се стекне услов за отказ уговора о раду у складу са општим прописима о раду.

Школски одбор разрешава директора дужности пре истека мандата када је коначним актом надлежног органа утврђена да је школа, односно директор одговоран за прекршај из Закона о основама система образовања и васпитања или посебног закона, привредни преступ или кривично дело у вршењу дужности.

Орган управљања разрешава директора школе по наложеној мери просветног инспектора, у року од 8 дана од дана пријема налога.

Сматра се да је одлука органа управљања о разрешењу директора донета односно да је министар дао на њу сагласност, ако у року од 15 дана од дана њеног достављања не донесе акт којим одбија сагласност.

Акт о одбијању сагласности министар доноси ако се у поступку утврди да одлука није донета у складу са Законом или се њеним доношењем доводи у питање несметано обављање делатности школе.

Ако школски одбор не донесе одлуку о разрешењу дирекгора у случајевима из става 5. овог члана, може да га разреши министар, у року од 15 дана од дана пријема записника о неизвршеном налогу.

Права директора школе пo престанку дужиости

Члан 46.

Директор којем је престала дужност због истека другог и сваког наредног мандата или на лични захтев, распоређује се на послове који одговарају степену и врсти његовог образовања.

Ако нема одговарајућих послова у истој или другој школи, лице из става 1. овог члана остварује право као запослени за чијим радом престане потреба, у складу са законом.

Директору школе који је разрешен у складу са чланом 63. став 3. и 4. Закона о основама система образовања и васпитања, престаје радни однос без права на отпремнину.

Директору школе коме у другом и сваком наредном мандату престане дужност разрешењем, без престанка радног односа, а који не може да се распореди на послове који одговарају степену и врсти његовог образовања, престаје радни однос, уз исплату отпремнине, у складу са законом.

Помоћник директора

Члан 47.

Школа може да има помоћника директора, у складу са нормативом којим се утврђују критеријуми и стандарди за финансирање школе.

Решењем дирекгора на послове помоћника дирекгора распоређује се на-ставник и стручни сарадник , односно који има професионални углед и искуство у школи, за сваку школску, односно радну годину.

Помоћник дирекгора организује, руководи и одговоран је за педагошки рад школе, координира рад стручних акгива и других стручних органа школе и обавља друге послове, у складу са овим статутом.

Помоћник директора обавља и послове наставника и стручног сарадника, у складу са решењем директора.

Стручни органи, тимови и педагошки

колегијум школе

Члан 48.

Стручни органи школе јесу: наставничко веће, одељенско веће, стручно веће за области предмета, стручни активи за развојно планирање и за развој школског програма и други стручни активи и тимови у складу са овим статутом.

Наставничко веће чине наставници и стручни сарадници.

Одељенско веће чине наставници који изводе наставу у одређеном одељењу.

Стручно веће за области предмета чине наставници који изводе наставу из групе сродних предмета.

Стручни актив за развојно планирање чине представници наставника, стручних сарадника, јединице локалне самоуправе, ученичког парламента и савета родитеља. Чланове стручног акгива за развојно планирање именује школски одбор.

Стручни актив за развој школског програма чине представници наставника и стручних сарадника. Чланове стручног актива за развој школског програма именује наставничко веће.

Стручна већа и стручни активи имају председнике који чине педагошки колегијум.

Директор образује тим за остваривање одређеног задатка, програма или пројекта. Тим могу да чине представници запослених, родитеља, јединице локалне самоуправе, односно стручњака за поједина питања.

Педагошки колегијум чине председници стручних већа и стручних актива и представник стручног сарадника.

Педагошки колегијум разматра питања и даје мишљење у вези са пословима директора из члана 44. став 3. тач. 1) до 3) и тачке 5) до 7) овог статута.

Педагошким колегијумом председава и руководи директор, односно помоћник директора, а одељенским већем одељењски старешина.

Сдници стручних органа школе могу да присуствују представници ученичког парламента, без права одлучивања.

Надлежност стручних органа, тимова и педагошког колегијума

Члан 49.

Стручни органи, тимови и педагошки колегајум: старају се о осигурању и унапређивању квалитета образовно-васпитног рада школе; прате остваривање програма образовања и васпитања; старају се о остваривању циљева и стандарда постигнућа; вреднују резултате рада наставника и стручног сарадника; прате и утврђују резултате рада ученика ; предузимају мере за јединствен и усклађен рад са ученицима у процесу образовања и васпитања и решавају друга стручна питања образовно-васпитног рада.

Надлежност, начин рада и одговорност стручних органа, тимова и педагошког колегијума уређује се статутом и пословником о раду.



Наставничко веће

Члан 50.

Наставничко веће сачињавају: сви наставници и стручни сарадници и друга стручна лица која непосредно доприносе остваривању васпитно-образовних циљева и задатака школе, као и директор школе.

Члан 51.

Наставничко веће врши следеће послове:

утврђује предлог годишњег план васпитно-образовног рада и стара се о његовом успешном остваривању,
стара се о организацији васпитно-образовног рада,
разрађује и реализује наставни план и програм,
учествује у припремању плана и програма извођења практичне наставе и наставе у блоку и врши њихово осавремењивање,
утврђује и одобрава распоред часова наставе,
разматра укупне резултате васпитно-образовне делатности и одлучује о мерама за унапређивање тог рада, а посебно успеха ученика,
одлучује о подели разреда на одељења и броју ученика у појединим одељењима, у складу са законом,
предлаже распоред задужења наставника и сарадника у извршавању појединих задатака,
сарађује са родитељима ученика и пружа им стручну помоћ у циљу јединственог васпитног деловања породице и школе,
утврђује предлог програма извођења екскурзија и предлаже га за годишњи план школе,
одобрава одсуство ученицима,
похваљује и награђује ученике и одаучује о васпитно-дисциплинским мерама,
разматра и оцењује рад одељенских већа, одељењских сгарешина и стручних актива, као и наставника и стручних сарадника
стручних актива, као и наставника и стручних сарадника,
предлаже чланове комисија за полагање испита и разматра извештаје о обављеним испитима,
на иницијативу стручних актива и одељењских већа, предлаже програм стручног усавршавања и образовања наставника и сарадника и стара се о остваривању тог програма,
даје мишљење и предлоге о питањима из делокруга стручног рада школе (наставни планови и програми, уџбеници и друго),
предлаже мере за побољшање материјалних услова школе ради потпунијег остваривања васпитно-образовног рада,
врши и друге послове одређене законом и овим статутом, као и задатке које му наложи школски одбор и директор школе, у циљу унапређивања васпитно – образовног рада.
Наставничко веће на почетку сваке школске године утврђује свој план и програм рада, који улази у састав годишњег плана рада школе.

Начин рада наставничког већа ближе се уређује пословником.

Одељенско веће

Члан 52.

Одељенско веће образује се ради претресања и решавања питања извођења наставног и васпитног рада и других питања од интереса за поједина одељења.

Одељенско веће сачињавају: сви наставници и сарадници једног одељења.

Одељенско веће ради у седницама које сазива и њима руководи одељенски старешина.

О раду одељенског већа води се записник.

Члан 53.

Одељенско веће у оквиру образовних, васпитних и организационих питања:

усклађује рад свих наставника и сарадника који изводе наставу у одељењу,
расправља о настави, слободним активностима ученика и другим облицима васпитно-образовног рада, о учењу и раду ученика и предузима мере за успешнију наставу и бољи успех ученика у учењу и владању,
утврђује распоред школских писмених задатака одељења,
сарађује са родитељима на решавању васпитно-образовних задатака,
расправља о питањима покренутим на родитељским састанцима одељења,
предлаже наставничком већу планове посета, излете и екскурзија ученика и наставника,
утврђује предлоге стручног усавршавања наставника и сарадника,
похваљује ученике и изриче васпитне мере,
упознаје се са условима живота и рада ученика и предлаже мере наставничком већу за побољшање тог стања,
врши и друге послове по налогу наставничког већа и директора школе.
Стручно веће за области предмета

Члан 54.

Наставници истог наставног предмета или два и више сродних стручних наставних предмета образују стручна већа за област предмета.

Радом стручног већа руководи наставник са дужим педагошким искуством, који се истиче у раду и постиже запажене резултате у настави.

У школи постоје следећа стручна већа:

- за српски језик и уметност;

- за страни језик;

- за историју, географију и друге друштвене науке;

- за математику, физику, електротехнику и рачунарство;

- за хемију;

- за технологију;

- за физичко васпитање и

- за графичарство и личне услуге.

Члан 55.

Задаци стручних већа су да:

разматрају стручна питања и предлажу потребне мере у циљу
усавршавања наставно-васпитног рада,
утврђују основе за годишњи план и програм рада, врше распоред наставног градива и усавршавају рад наставника истог, односно сродног наставног предмета,
старају се о стручном усавршавању наставника и сарадника,
предлажу нове облике наставног рада,
предлажу организовање допунске, додатне и припремне наставе,
предлажу похваљивање и награђивање, односно дају предлоге за предузимање васпитно-дисциплинских мера према ученицима и својим члановима,
прате извршење наставног плана и програма и годишњег плана рада и предузимају одговарајуће мере,
раде на уједначавању критеријума оцењивања, пружају помоћ наставницима у савладавању одређених програмских садржаја, а нарочито приправницима, стажистима и младим наставницима,
разматрају задатке и резултате у раду наставника и сарадника по разредима и обезбеђују континуитет у излагању материје и узајамне повезаности наставног градива,
обављају и друге послове у вези са одлукама наставничког већа и других органа школе.
Одељенски старешина

Члан 56.

Одељенски старешина је педагошки, организациони и административни руководилац одељења.

Одељенског старешину одређује директор школе из реда наставника.

Рад одељенског старешине обухвата: старање о успеху ученика, васпитање ученика, сарадњу са родитељима ученика, вођење педагошке документације.

Одељенски старешина врши следеће послове:

сазива седнице одељенских већа и руководи њима ( уколико је именован за руководиоца одељенског већа),
проналази најпогодније облике рада за развијање здравог одељенског колектива,
стара се о савлађивању наставног програма у одељењу и укључивању ученика у ваннаставне активности,
изриче усмене похвале, примењује васпитне мере према ученицима, предлаже наставничком већу награђивање , похваљивање и примену васпитно – дисциплинских мера,
стара се да ученици стичу културне и хигијенске навике и брине о њиховом здравственом стању,
прима у одређено време родитеље ученика, ради саветовања о учењу и дисциплини ученика, а по потреби посећује домове ученика и родитеља и организује друге видове сарадње са њима,
води евиденцију о изостанцима ученика и правда исте,
стара се о извршавању планова рада наставника и осигурава њихову кординацију,
одржава часове одељенског старешине на којима разматра и решава васпитно – образовна питања и проблене одељења,
председник је комисије за полагање испита ученика одељења,
одобрава ученицима свог одељења одсуство са наставе до три дана,
води све разредне и матичне књиге, испуњава ђачку књижицу и сведочанства,
стара се о правилном васпитању ученика,
посећује часове наставе у свом одељењу и саветује се са наставницима у циљу побољшања успеха и дисциплине ученика,
обавља и друге послове по налогу наставничког већа и директора школе.
Секретар школе

Члан 57.

Управне, нормативно-правне и друге правне послове у школи обавља секретар, у складу са нормативом којим се утврђују критеријуми и стандарди за финансирање школе.

Послове секретара може да обавља дипломирани правник - мастер или дипломирани правник који је стекао високо образовање на основним студијама у трајању од најмање четири године, са положеним стручним испитом за секретара.

Секретар из става 2. овог члана уводи се у посао и оспособљава се за самосталан рад савладавањем програма за увођење у посао и полагањем испита за секретара. Секретару приправнику директор одређује ментора са листе секретара установа коју утврди школска управа.

Секретар је дужан да у року од две године од дана заснивања радног односа положи стручни испит за секретара.

Секретару који не положи стручни испит у року из става 4. овог члана престаје радни однос.

Секретар који има положен правосудни или стручни испит за запослене у органима државне управе или државни стручни испит не полаже стручни испит за секретара.


V ПРОГРАМИ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА И ИСПИТИ


Образовни програм школе

Члан 58.

Школа остварује школски програм стручног образовања, а може да остварује и : индивидуални образовни план за ученике са сметњама у развоју, индивидуални програм за српски језик за ученике који не познају српски језик на коме се изводи настава у школи, програм специјалистичког и мајсторског образовања, програм образовања за рад, програме стручног оспособљавања, обуке и друге програме у складу са посебним законом.

Школски програм доноси школски одбор у складу са наставним плановима и програмима.

Наставни планови и програми средњег образовања и васпитања

Члан 59.

Наставни план и програм јесте основа за доношење школског програма у средњем образовању и васпитању.

Наставни план и програм доноси се у складу са утврђеним принципима, циљевима и стандардима постигнућа.

Наставни план и програм трогодишњег средњег стручног образовања садржи, најмање 30 одсто општег и 65 одсто стручног образовања, а наставни план и програм четворогодишњег стручног образовања садржи најмање 40 одсто општег и 55 одсто стручног образовања.

Наставни план обухвата изборне предмете по нивоима и врстама образо-вања од којих ученик обавезно бира један или више предмета према својим склоностима. Један од обавезних изборних предмета је верска настава или грађанско васпитање.

Ученик који се определио за један од два изборна предмета верску наставу или грађанско васпитање, изборни предмет може да мења у току циклуса, односно до краја стицања средњег образовања и васпитања.

Наставни планови средњег образовања и васпитања

Члан 60.

Наставни планови образовања и васпитања садрже:

обавезне предмете по разредима у средњем образовању и
васпитању,

изборне предмете по разредима у средњем образовању и васпитању;
облике образовно-васпитног рада (редовна, допунска и додатна настава и остали облици образовно-васпитног рада);
годишњи и недељни фонд часова по предметима и облицима обра-
зовно-васпитног рада.
Наставни план средњег образовања и васпитања може да садржи и модуле, самосталне или у оквиру предмета, са фондом часова.

Модул, у смислу Закона о основама система образовања и васпитања, јесте скуп теоријских и практичних програмских садржаја и облика рада функционално и тематски повезаних у оквиру предмета или више предмета.

Наставни програми средњег образовања и васпитања

Члан 61.

Наставни програм средњег образовања и васпитања доноси се у складу са угврђеним општим и посебним стандардима постигнућа и садржи:

1.циљеве образовања и васпитања по нивоима, циклусима, врстама образовања, односно образовним профилима, циљеве образовања и васпитања по предметима, модулима и разредима;

2.обавезне и препоручене садржаје обавезних и изборних предмета и модула којима се обезбеђује остваривање општих исхода и посебних стандарда постигнућа;

3.препоручене врсте активности и начина остваривања програма;

4.препоручени начин прилагођавања програма образовања одраслих, ученика са изузетним способностима, програма предмета од значаја за националну мањину и двојезичног образовања;

5.препоруке за припрему индивидуалног образовног плана за ученике којима је потребна додатна образовна подршка, који се са закашњењем укључују у образовни процес, који не познају језик на коме се остварује образовно-васпитни рад;

6.друга питања од значаја за остваривање наставних програма.

Други облици стручног образовања и њихови програми

Члан 62.

Други облици стручног образовања, у смислу Закона о о основама система образовања и васпитања, јесу: образовање за рад, стручно оспособљавање и обука.

Образовањем за рад стичу се знања вештине и позитиван однос према занимању.

Стручним оспособљавањем стичу се знања, вештине и позитиван однос

према обављању одређених послова за занимање.

Обуком се сгичу основна знања, вештине и позитиван став за обављање одређених послова или операција у процесу рада.

Програми других облика стручног образовања из става 1. овог члана јесу основа за доношење школског програма у средњем образовању и васпитању

Посебни програми сгручног оспособљавања и обуке донети према другим прописима - остварују се на основу угврђених стандарда.

Школски програм

Члан 63.

Средње образовање и васпитање, специјалистичко и мајсторско образовање и други облици стручног образовања остварују се на основу школског програма.

Школски програм доноси се на основу наставног плана и програма, односно програма одређених облика стручног образовања.

Школским програмом обезбеђује се остваривање принципа, циљева и ставдарда постигнућа, према потребама ученика и родитеља, односно старатеља и локалне заједнице.

Школски програм садржи:

циљеве школског програма;
назив, врсту и трајање свих програма образовања и васпигања које школа остварује и језик на коме се остварује програм;
обавезне и изборне предмете и модуле, по циклусима и разредима;
начин остваривања принципа и циљева образовања и стандарда постигнућа, начин и поступак остваривања прописаних наставних планова и програма, програма других облика стручног образовања и врсте активности у образовно-васпитном раду;
факултативне наставне предмете, њихове програмске садржаје и активности којима се остварују;
начине остваривања и прилагођавања програма ученика са посебним способностима и двојезичног образовања;
друга питања од значаја за школски програм.
Школски програм доноси Школски одбор, по правилу, сваке четврте године, у складу са наставним планом и програмом.











Индивидуални образовни план, индивидуални програм

и индивидуализовани начин рада

Члан 64.

За дете и ученика коме је услед социјалне ускраћености, сметње у развоју, инвалидитета и других разлога потребна додатна подршка у образовању и васпитању, школа обезбеђује отклањање физичких и комуникацијских препрека и доноси индивидуални образовни план.

Циљ индивидуалног образовног плана јесте постизање оптималног укључивања детета и ученика у редован образовно – васпитни рад и његово осамостаљивање у вршњачком колективу.

Индивидуалним образовним планом утврђује се прилагођен и обогаћен начин обарзовања и васпитања ученика, а посебно :

1)дневни распоред активности на часовима наставе у одељењу, дневни распоред рада са лицем које му пружа додатну подршку и распоред рада у посебној групи у којој му се пружа додатна подршка, као и учесталост подршке;

2)циљеви образовно – васпитног рада;

3)посебне стандарде постигнућа и прилагођене стандарде за поједине или за све предмете са образложењем за одступање од посебних стандарда;

4)индивидуални програм по предметима, односно садржаје у предметима који се обрађују у одељењу и раду са додатном подршком;

5)индивидуализован начин рада наставника, индивидуализован приступ прилагођен врсти сметње.

За ученике са изузетним способностима школа доноси индивидуални образовни план, сходно ставу 3. овог члана, осим тачке 3).

Индивидуални образовни план у школи доноси педагошки колегијум на предлог стручног тима за инклузивно образовање, односно тима за пружање додатне подршке ученицима из става 3. овог члана.

Тим за пружање додатне подршке ученицима у школи чине : одељенски старешина и предметни наставници, стручни сарадник школе, родитељ, односно старатељ, а по потреби педагошки асистент и стручњак ван школе, на предлог родитеља.

Родитељ односно старатељ ученика даје сагласност за спровођење индивидуалног образовног плана.

У првој години уписа у школу, индивидуални образовни план доноси се и вреднује тромесечно, а у свим наредним годинама на почетку сваког полугодишта.

Наставник при планирању свог рада у одељењу, односно групи усклађује свој план са индивидуалним образовним планом детета.

Спровођење индивидуалних образовних планова прати просветни саветник.

Надлежност и поступак за доношење програма образовања и васпитања

Члан 65.

Део наставног плана општеобразовних предмета средњег стручног образовања и образовања одраслих и основе васпитног програма, на предлог министра, доноси Национални просветни савет.

Део наставног плана и програма средњег стручног образовања и образовања одраслих, на предлог Савета за стручно образовање и образовање одраслих, доноси министар

Програме других облика стручног образовања на предлог Савета за стручно образовање и образовање одраслих, доноси министар.

Доношење програма образовања и васпитања

Члан 66.

Школски програм припремају одговарајући стручни органи школе.

О предлогу школског програма школа прибавља мишљења савета родитеља и ученичког парламента и сагласност надлежног органа оснивача на планирана материјална средства за њихово остваривање.

Ако се програм образовања и васпитања или његов део остварује на страном језику, пре његовог доношења школа прибавља сагласност министра.

Када је оснивач установе Република Србија, сагласност из става 1. овог члана даје Министарство.

Програм из става 1. овог члана доноси школски одбор.

Објављивање програма образовања и васпитања

Члан 67.

Школски програм доноси се најкасније два месеца пре почетка школске године у којој ће почети његова примена.

Школски програм објављује се на огласној табли школе.







ИСПИТИ

Члан 68.

У школи се полажу: разредни, поправни, допунски, завршни, матурски испит.

Испити се полажу по предматима и разредима.

Испити се полажу пред испитном комисијом коју чине три члана од којих су два члана стручни за предмет.

Чланове комисије одређује директор школе.

Бројчана оцена утврђује се већином гласова чланова испитне комисије. Позитивна оцена не може се дати у случају да стручни наставник за одређени предмет не да своју сагласност.

Члан 69.

Испити из става 1. члана 68. овог статута полажу се у следећим испитним роковима: јунском, августовском и јануарском року као редовним роковима.

Поред испитних рокова из става 1. овог члана, школа може увести и ванредне рокове за ванредне ученике свих степена стручности.

Члан 70.

Ванредни ученик полаже испит из сваког предмета утврђеног наставним планом и програмом, осим из предмета физичко васпитање ако је старији од 20 година.

Владање ванредног ученика не оцењује се.

Ближа права и обавезе ванредних ученика уређује се посебним правилником.

Члан 71.

Разредни испит полаже ученик који из оправданих разлога није присуствовао настави више од једне трећине предвиђеног броја часова, а оцењивањем се утврди да није савладао наставни план и програм.

Као оправдани разлог сматра се боловање дуже од три месеца, одсуствовање са наставе због одласка у иностранство дуже од три месеца, одсуствовање из породичних разлога и сл., што се доказује одговарајућом исправом.

Оправданост разлога, на основу поднете исправе, цени директор школе.

Ученик полаже разредни испит у јунском и августовском испитном року.

Члан 72.

Поправни испит полаже ученик који на крају другог полугодишта или на разредном испиту има до две недовољне оцене из обавезних предмета.

Члан 73.

Редован ученик има право једанпут да понови разред у току школовања.

Стручна матура

Члан 74.

Након завршеног четвртог разреда средњег образовања и васпитања у стручној школи, ученик полаже стручну матуру, у складу са посебним законом.

Стручну матуру може да полаже одрасли након завршеног трогодишњег средњег стручног образовања и васпитања у стручној школи, у складу са посебним законом.

Ученик са сметњама у развоју и инвалидитетом полаже стручну матуру у складу са његовим моторичким и чулним могућностима, односно условима које захтева одређена врста инвалидитета, а може да буде ослобођен полагања дела матурског испита из предмета за које су му током образовања прилагођавани стандарди постигнућа.

Након положене стручне матуре ученик стиче средње стручно образовање и васпитање, о чему се издаје јавна исправа, у складу са посебним законом.

На основу положене стручне матуре, ученик може да се упише у одговарајућу високошколску установу, на начин и по поступку прописаним посебним законом.

Програм стручне матуре доноси министар.

Општа матура

Члан 75.

Општу матуру може да полаже и ученик након завршеног четвртог разреда средњег стручног образовање и васпитања у стручној школи, под условима прописаним посебним законом.

Завршни испит средњег стручног образовања, специјалистички и мајсторски испит

Члан 76.

Ученик полаже завршни испит након завршеног средњег стручног образовања у трогодишњем трајању, а одрасли-након завршеног средњег стручног образовања по програму за одрасле, у складу са посебним законом.

Након савладаног програма специјалистичког, односно мајсторског образовања одрасли полаже специјалистички, односно мајсторски испит, о чему се издаје јавна исправа, у складу са посебним законом.

Ученик и одрасли са сметњама у развоју и инвалидитетом полаже испите из става 1. и 2. овог члана у складу са његовим моторичким и чулним могућностима, односно условима које захтева одређена врста инвалидитета, а може да буде ослобођен полагања дела испита из предмета за које су му током образовања прилагођавани стандарди постигнућа.


VI ОСТВАРИВАЊЕ ОБРАЗОВАЊА И ВАСПИТАЊА


Образовно-васпитни рад

Члан 77.

Образовно-васпитни рад обухвата наставне и ваннаставне активности школе којима се остварује програм образовања и васпитања и постижу прописани циљеви и стандарди постигнућа, у складу са законом.

Школска и радна година

Члан 78.

Образовно-васпитни рад школе остварује се у току школске године, која почиње 1. септембра, а завршава се 31. августа наредне године. Образовно-васпитни рад организује се у два полугодишта.

Ученици имају школски распуст.

Време, трајање и организација образовно – васпитног рада и школског распуста утврђује се школским календаром.

Школски календар прописује министар до 1. јуна.

Школски календар може да се мења у изузетним случајевима, на захтев школе, уз сагласност министра.

Годишњи план рада

Члан 79.

Годишњим планом рада утврђује се време, место, начин и носиоци остваривања програма образовања и васпитања.

Годишњи план рада школа доноси у складу са школским календаром, развојним планом и школским програмом , до 15. септембра.

Прекид образовно-васпитног рада

Члан 80.

Образовно-васпитни рад може да се прекине у случају више силе, епидемије и другим случајевима којима у којима су угрожени безбедност и здравље ученика и запослених.

Одлуку о прекиду образовно-васпитног рада доноси надлежни орган јединице локалне самоуправе. Ако надлежни орган јединице локалне самоуправе не донесе одлуку о прекиду образовно-васпитног рада, одлуку одмах доноси министар.

Након престанка разлога за прекид образовно-васпитног рада, школа надокнађује пропуштени рад, на начин који одреди школа, по одобрењу министра.

У случају непосредне ратне опасности, ратног стања, ванредног стања или других ванредних околности, министар прописује посебан програм образовања, упутство о организацији и раду школе и одређује школе које настављају са радом.

Право на бесплатно образовање

Члан 81.

У установи чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе обезбеђује се бесплатно средње образовање редовних и ванредних ученика, под једнаким условима, у складу са законом.

Редован ученик јесте лице које је у првом разреду средњег образовања и образовања за рад млађе од 17 година, а ванредан ученик-лице старије од 17 година.

Изузетно од става 2. овог члана, лице из осетљивих друштвених група и са изузетним способностима млађе од 17 година може да стиче средње образовање или образовање за рад у својству ванредног ученика, ако оправда немогућност редовног похађања наставе, уз сагласност министра.

Лице које је стекло средње образовање а жели да се преквалификује или доквалуфикује, стекне специјалистичко или мајсторско образовање, плаћа школарину.

Висину школарине утврђује Министарство, према врстама образовања, с тим да се поједини полазници или групе полазника могу да ослободе плаћања школарине, ради постизања пуне равноправности у стицању образовања.

Трајање средњег образовања и васпитања и стручног усавршавања

Члан 82.

Средње образовање и васпитање траје три или четири године, у складу са посебним законом и школским програмом.

Средње образовање одраслих траје две или три године, у складу са посебним законом и школским програмом.

Специјалистичко и мајсторско образовање траје годину до две године, у складу са посебним законом и школским програмом.

Упис ученика у средњу школу

Члан 83.

У први разред средње школе уписују се лица са стеченим основним образовањем, у складу са посебним законом.

Након завршеног средњег образовања у средњу школу може да се упише лице ради преквалификације, доквалификације, специјалистичког или мајсторског образовања, у складу са посебним законом.

У средњу школу може да се упише и лице са стеченим или завршеним основним образовањем ради стручног оспособљавања, односно обучавања.

Изузетно, одрасли који стиче основно образовање може упоредо да похађа прописани или одобрени програм обуке у средњој школи.

Упис страних држављана и лица без држављанства

Члан 84.

Страни држављанин и лице без држављанства, уписује се у школу у складу са законом и остварује право на образовање под истим условима и на начин прописан законом за држављане Републике Србије.

За стране држављане, прогнана и расељена лица која не познају језик на коме се изводи образовно – васпитни рад или поједине програмске садржаје од значаја за наставак образовања, школа организује учење језика, односно припрему за наставу и допунску наставу, по посебном упутству, у складу са прописом који доноси министар.

Ученик држављанин неке од европских земаља, док борави у Републици Србији, има право да похађа наставу матерњег језика и културе, бесплатно под условом реципроцитета или на терет родитеља, у просторијама школе коју одреди орган јединице локалне самоуправе.

Оглед

Члан 85.

Утврђивање квалитета и осавремењивање образовно-васпитног рада,увођење нових садржаја програма образовања и васпитања, организационих новина или начина финансирања могу да се пре њиховог увођења проверавају огледом.

Иницијативу за увођење огледа са предлогом програма може да поднесе школа, надлежни савет, заводи или друго правно лице.

Програм огледа садржи циљ, очекиване исходе, трајање, начин и услове његовог остваривања и начин вредновања.

Иницијативу са предлогом огледа разматра министар и по прихватању иницијативе одлучује о одобравању огледа и прописује програм огледа. За иницијативу која укључује значајне новине министар може да прибави и мишљење надлежног савета.

Оглед може да траје најдуже пет година, од којих се у последњој години спроводи вредновање огледа.

За време извођења огледа у школи се не могу вршити статусне промене.





Уџбеници

Члан 86.

У остваривању образовно – васпитног рада користе се уџбеници и наставна средства које, на предлог надлежног савета одобри министар, у складу са посебним законом.

Министар може да одобри више уџбеника за исти предмет у истом разреду, као и страни уџбеник.

Страни уџбеник може да се одобри за употребу, у складу са посебним законом.

У поступку одобравања утврђује се да ли уџбеник одговара стандардима квалитета, који се односе на садржину, педагошко-психолошке захтеве, дидактичку и методичку обраду, језичке захтеве, израду, графичку, ликовну и техничку опремљеност уџбеника, односно да ли обезбеђује остваривање принципа и циљева образовања и стандарда постигнућа.

У остваривању образовно – васпитног рада могу да се користе и друга наставна средства и помагала, у складу са посебним законом.


VII ПРАВА УЧЕНИКА, ОБАВЕЗЕ И ОДГОВОРНОСТИ УЧЕНИКА
Права ученика

Члан 87.

Права ученика остварују се у складу са потврђеним међународним уговорима, Законом о основама система образовања и васпитања, и посебним законима, а школа и сви запослени дужни су да обезбеде њихово остваривање, а нарочито право на:

квалитетан образовно-васпитни рад који обезбеђује остваривање принципа и циљева из члана 3. и 4. Закона о основама система образовања и васпитања;
уважавање личности;
подршку за свестран развој личности, подршку за посебно исказане таленте и њихову афирмацију;
заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања;
благовремену и потпуну информацију о питањима од значаја за његово школовање;
информације о његовим правима и обавезама;
учествовање у раду органа школе, у складу са законом;
слободу удруживања у различите групе, клубове и организовање ученичког парламента;
подношење приговора и жалбе на оцену и на остваривање других права по основу образовања;
покретање иницијативе за преиспитивање одговорности учесника у образовно – васпитном процесу уколико права из тачке 1. до 9. овог члана нису остварена;
остваривање свих права детета и ученика, права на заштиту и правично поступање школе према ученику и када повреди обавезу утврђену Законом о основама система образовања и васпитања;
право на стипендију, кредит, смештај и исхрану у дому ученка у
складу са посебним законом.
Школа је дужна да обезбеди све услове за остваривање права ученика из става 1. овог члана.

Ученик, његов родитељ, односно старатељ може да поднесе пријаву директору школе у случају повреде права из става 1. овог члана или непримереног понашања запослених према ученику у року од 15 дана од наступања случаја.

Директор је дужан да пријаву размотри и да уз консултацију са учеником његовим родитељем, односно старатељем и запосленим одлучи о њој и предузме одговарајуће мере, у року од 15 дана од дана пријема пријаве.

Запослени у школи дужан је да пријави директору, односно школском одбору кршење права ученика.

Обавезе ученика

Члан 88.

У остваривању својих права ученик не сме да угрожава друге у остваривању њихових права.

Ученик има обавезу да:

редовно похађа наставу и извршава школске обавезе;
поштује школска правила, одлука директора и органа школе;
ради на усвајању знања, вештина и вредносних ставова прописаних школским програмом, прати сопствени напредак и извештава о томе наставнике и родитеље, односно старатеље;
у поступку оцењивања покаже своје стварно знање без коришћења разних облика преписивања и других недозвољених облика помоћи;
не омета извођење наставе и не напушта час без претходног одобрења наставника;
поштује личност других ученика, наставника и осталих запослених у школи;
благовремено правда изостанке;
чува имовину школе и чистоћу и естетски изглед школских просторија;
стара се о очувању животне средине и понаша у складу са правилима еколошке етике.
Одељенска заједница

Члан 89.

Ученици једног одељења школе образују одељенску заједницу.

Одељењска заједница има следећа права:

даје предлоге и мишљења стручним органима, савету родитеља и директору о правилима понашања у школи;
даје предлоге директору о учешћу на спортским и другим такмичењима ученика у школи и ван ње,
разматра односе и сарадње ученика и наставника.
Одељењска заједница има председника кога бирају ученици већином

гласова.

Ученички парламент

Члан 90.

У средњој школи се организује ученички парламент ради:

давања мишљења и предлога стручним органима, школском одбору, савету родитеља и директору о: правилима понашања у школи, мерама безбедности ученика, годишњем плану рада, школском развојном плану, школском програму, начину уређивања школског простора, избору уџбеника, слободним и ваннаставним активностима, учешћу на спортским и другим такмичењима и организацији свих манифестација ученика у школи и ван ње и другим питањима од значаја за њихово образовање;
разматрања односа и сарадње ученика и наставника или стручног сарадника и атмосфере у школи;
обавештавања ученика о питањима од посебног значаја за њихово школовање и о активностима ученичког парламента;
активног учешћа у процесу планирања развоја школа и у самовредновању школе;
предлагања чланова стручног актива за развојно планирање из реда ученика.
Парламенг чине по два представника сваког одељења у школи.

Чланове парламента бирају ученици одељењске заједнице сваке школске године. Чланови парламента бирају председника.

Парламент бира два представника ученика који учествују у раду школског одбора у складу са чланом 57. Закона о основама система образовања и васпитања.

Програм рада парламента саставни је део годишњег плана рада школе.

Ученички парламенти могу да се удруже у заједницу ученичких парламената.

Оцењивање

Члан 91.

Оцењивањем у средњој школи процењује се оствареност прописаних циљева и стандарда постигнућа у току савладавања школског програма, а за ученике са сметњама у развоју – прилагођених стандарда постигнућа у савладавању индивидуалног образовног плана.

Оцењивање је јавно и свака оцена ученику мора да буде одмах образложена.Уколико наставник не образложи оцену, а ученик то од њега захтева, ученик има право да поднесе приговор на оцену.

Ученик се оцењује из свих наставних предмета и владања .

У току школске године оцењивање је описно и бројчано и врши се на основу праћења напредовања ученика у савлађивању школског програма, а на основу посебних стандарда постигнућа.

Ученик се оцењује најмање три пута у полугодишту.

Закључна оцена из предмета јесте бројчана и изводи се на крају првог и другог полугодишта, према утврђеним стандардима постигнућа и прописаним критеријумима за оцењивање.

Оцењивање и напредовање ученика

Члан 92.

У средњем образовању и васпитању оцењивање je описно и бројчано у току школске године, осим из предмета које одреди министар. Описна оцена садржи повратну информацију за ученика и родитеља и пружа му јасно упутство како да унапреди свој рад.

Ученик средњег образовања и васпитања који има до две недовољне закључне бројчане оцене полаже поправни испит у августовском испитном року, а ученик завршног разреда у јунском и августовском року.

Ученик из става 2. овог члана завршава разред ако положи поправни испит из сваког предмета.

Ученик средњег образовања понавља разред ако на крају другог полугодишта има више од две недовољне закључне бројчане оцене или не положи поправни испит.

Изузетно, редован ученик средњег образовања који није положио поправни испит може да заврши започети разред у истој школи наредне школске године, у својству ванредног ученика поновним полагањем неположеног испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа. Када заврши разред ванредан ученик има право да се у истој школској години упише у наредни разред, у истом својству.

Ученик завршног разреда средњег образовања који не полжи поправни, завршни, односно матурски испит завршава започето образовање у истој школи у својству ванредног ученика полагањем испита, уз обавезу плаћања накнаде стварних трошкова које утврди школа.

Владање и општи успех

Члан 93.

Владање ученика средњег образовања и васпитања оцењује се описно у току полугодишта, а бројчано на крају првог и другог полугодишта и утичу на општи успех.

Општи успех ученика средњег образовања и васпитања утврђује се на крају првог и другог полугодишта на основу аритиметичке средине позитивних закључних бројчаних оцена из предмета и оцене из владања.

Приговор и жалба на оцену и испит

Члан 94.

Ученик средњег образовања и васпитања, његов родитељ, односно старатељ има право да поднесе: приговор на оцену из предмета и владања у току школске године, жалбу на закључну оцену из предмета и владања на крају другог полугодишта и жалбу на испит .

Приговор на оцену из предмета и владања подноси се директору школе у року од три дана од саопштења оцене, жалба у року од три дана од дана добијања ђачке књижице, односно сведочанства, а жалба на испит прописан посебним законом, у року од 24 сата од саопштења оцене.

Директор школе, у сарадњи са педагошко – психолошком службом и одељенским старешином, одлучује о приговору у року од три дана. Ако оцени да је приговор основан и да је оцена изведена супротно закону и прописима донетим на основу њега, решењем поништава оцену и образује комисију за проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика.

По приговору, односно жалби на оцену из владања директор, у сарадњи са педагошко – психолошком службом и одељенским старешином, утврђује оцену из владања.

Директор школе је дужан да одлучи о жалби, у року од 24 сата од њеног пријема. Ако утврди да је оцена из предмета изведена супротно закону и прописима донетим на основу њега или је жалба из других разлога основана, решењем поништава закључну оцену и упућује ученика на полагање испита.

Ако утврди да је испит обављен противно Закону о основама система образовања и васпитања или посебном закону и прописима донетим на основу њих, поништиће испит и упутиће ученика на поновно полагање испита. Испит се организује у року од три дана од дана подношења жалбе.

За проверу знања ученика, преглед и поновно оцењивање писменог или другог рада ученика, односно полагање испита, директор решењем образује комисију од најмање три члана, од којих су два стручна за предмет, односно област предмета уколико школа нема потребан број стручних лица за одговарајући предмет , ангажује стручно лице из друге школе.

Наставник чија је оцена оспорена или на чији је предлог утврђена закључна оцена, не може да буде члан комисије.

Када је поништен испит директор образује нову комисију у чијем саставу не могу да буду чланови комисије чији је испит поништен.

Оцена комисије je коначна.

Захтев за заштиту права ученика

Члан 95.

Ученик, његов родитељ, односно старатељ, који сматра да су му повређена права утврђена овим или посебним законом, доношењем или недоношењем одлуке након подношења пријаве, приговора или жалбе, односно ако је повређена забрана из члана 44. и 45., члана 103.Закона о основама система образовању и васпитања, што утиче на статус ученика, има право да поднесе захтев за заштиту права Министарству, у року од осам дана од дана сазнања за повреду својих права.

Ако оцени да је захтев из става 1. овог члана основан, Министарство ће у року од осам дана од дана пријема захтева да упозори школу и одреди јој примерен рок за отклањање повреде закона.

Ако школа не поступи по упозорењу из става 2. овог члана, Министарство ће одлучити о захтеву.

Одговорност ученика

Члан 96.

Са учеником који врши повреду правила понашања или се не придржава одлука директора и органа школе, неоправдано изостане са наставе пет часова, односно који својим понашањем угрожава друге у остваривању њихових права, школа је дужна да, уз учешће родитеља, односно старатеља ученика, појача васпитни рад активностима: у оквиру одељенске заједнице, стручним радом одељењског старешине, педагога, психолога, посебних тимова, а када je то неопходно да сарађује са одговарајућим установама социјалне, односно здравствене заштите на промени понашања ученика.

Ученик може да одговара за лакшу повреду обавезе угврђену општим акгом школе, за тежу повреду обавезе која је у време извршења била прописана Законом о основама система образовања и васпитања или посебним законом и за повреду забране из члана 44. и 45. Закона о основама система образовања и васпитања.

Теже повреде обавеза ученика јесу:

уништење, оштећење, скривање, изношење, преправка или дописивање података у евиденцији коју води школа или друга организација, односно орган;
преправка или дописивање података у јавној исправи коју издаје школа или орган, односно исправи коју изда друга организација;
уништење или крађа имовине школе, привредног друштва, предузетника, ученика или запосленог;
подстрекавање, помагање, давање ученику и употреба алкохола, дувана наркотичког средства или психоактивне супстанце;
уношење у школу или другу организацију оружја или другог предмета којим може да угрози или повреди друго лице;
свесно непридржавање правила и мера безбедности ученика;
употреба мобилног телефона и других електронских уређаја и другог средства у сврхе којима се угрожавају права других или у сврхе преваре у поступку оцењивања;
неоправдано изостајање са наставе најмање 35 часова и учестало
чињење лакших повреда обавеза.
Ученик, родитељ односно старатељ одговара за материјалну штету коју ученик нанесе школи, намерно или из крајње непажње, у складу са законом и општим актом.

Васпитно-дисциплински поступак

Члан 97.

Васпитно-дисциплинки поступак је хитан и покреће се закључком директора. Закључак садржи податке о ученику, опис теже повреде обавезе ученика, односно забране из чл. 44. и 45. Закона о основама система образовања и васпитања, време, место и начин извршења повреде и одговарајуће доказе.

Закључак из става 1. овог члана доставља се ученику, односно његовом родитељу или старатељу, одељенском старешини, стручним сарадницима, односно одговарајућем стручном тиму.

Ученик мора бити саслушан, а ако је малолетан, уз присуство родитеља.

Васпитно-дисцигшински поступак води се применом правила општег управног поступка и окончава се решењем.







Васпитне и васпитно-дисциплинске мере и правна заштита ученика

Члан 98.

За повреду обавезе, односно забране прописане Законом о основама система образовања и васпитања, могу да се изрекну мере, и то

за лакшу повреду обавеза ученика, васпитна мера – опомена, укор одељењског старешине или укор одељењског већа, у складу са општим актом школе;
за тежу повреду обавеза ученика, васпитно-дисциплинска мера- укор директора, укор наставничког већа и искључење ученика из школе;
за учињену повреду забране из чл. 44. и 45. овог закона, васпитно-дисциплинска мера:
1) престанак својства ученика средње школе у тој школској години,

без права на наставак образовања у истој школи.

Васпитна мера изриче се ученику за лакшу повреду обавезе из става 1. тачка 1) овог члана, без вођења васпитно-дисциплинског поступка.

Мера из става 1. овог члана може да се изрекне ученику ако је школа претходно предузела неопходне активности из члана 113. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања односно члана 89. став 1. статута школе.

Ако школа није претходно предузела неопходне активности из члана 113. став 1. Закона о основама система образовања и васпитања, односно члана 89. став 1. овог статута, предузеће их пре изрицања мере.

Када предузете активности доведу до позитивне промене понашања ученика, обуставиће се поступак, осим ако је учињеном повредом забране из чл. 44. и 45. озбиљно угрожен интегритет другог лица.

Мера из става 1. тач. 2) и 3) овог члана изриче се ученику након спрове-деног васпитно-дисциплинског поступка и утврђене одговорности.

Васпитна и васпитно-дисциплинска мера изричу се у школској години у којој је учињена повреда обавезе ученика.

Ученику се смањује оцена из владања због изречене васпитно-дисциплинске мере, али се понашање ученика прати и оцена се поправља када дође до позитивне промене у његовом понашању.

Када малолетан ученик изврши повреду обавезе, односно забране из чл. 44. и 45. Закона о основама система образовања и васпитања, школа одмах обавештава родитеља, односно старатеља и укључује га у одговарајући поступак.

Наставничко веће доноси одлуку о васпитно-дисциплинској мери искључења ученика из школе, а директор решење о искључењу ученика из школе.

Ученик, његов родитељ, односно старатељ има право да поднесе жалбу школском одбору на изречену васпитно-дисциплинску меру за извршену тежу повреду обавезе ученика или за повреду забране из чл. 44. и 45. наведеног закона, у року од три дана од дана достављања решења о угврђеној одговорности и изреченој мери.

Школски одбор решава по жалби из става 10. овог члана у року од 15 дана од дана достављања. Жалба одлаже извршење решења директора.

Против другостепеног решења о изреченој мери искључења ученика из школе, ученик, његов родитељ, односно старатељ има право на судску заштиту у управном спору.


VIII ЗАПОСЛЕНИ У ШКОЛИ


Наставници и стручни сарадници

Члан 99.

Наставу и друге облике образовно-васпитног рада у школи остварује наставник.

Стручне послове у школи обављају стручни сарадници: психолог, педагог и библиотекар.

Зависно од потреба школе и програма који се остварује, стручне послове може да обавља и социјални радник, дефектолог, логопед и андрагог.

Послове припреме лабораторијских вежби, извођења и демонстрирања поступака, техничко-технолошке припреме, извођења дела практичне наставе и других послова, под непосредним руководством наставника, обавља помоћни наставник.

Задатак наставника

Члан 100.

Задатак наставника јесте да својим компетенцијама осигура постизање циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа,, уважавајући принципе образовања, предзнања, потребе, интересовања и посебне могућности ученика.

Задаци стручног сарадника

Члан 101.

Задатак стручног сарадника јесте да својим компетенцијама, саветодавним и другим облицима рада унапређује образовно-васпитни рад и сарадњу са родитељима, односно старатељима у школи, да прати остваривање утврђених стандарда постигнућа, пружа подршку наставницима за унапређивање њиховог образовно – васпитног рада, у складу са принципима, циљевима и стандардима постигнућа, помоћ наставницима у развијању индивидуалних образовних планова и помоћ ученицима, родитељима и наставницима по питањима која су од значаја за образовање и васпитање и развој професионалне каријере ученика.

Програм свих облика рада стручних сарадника прописује министар.

Услови за пријем у радни однос

Члан 102.

У радни однос у школи може да буде примљено лице, под условима прописаним законом и ако:

има одговарајуће образовање;
има психичку, физичку и здравствену способност за рад са ученицима;
није осуђиван правноснажном пресудом за кривично дело за које је изречена безусловна казна затвора у трајању од најмање три месеца, као и за кривична дела насиље у породици, одузимање малолетног лица, запуштање и злостављање малолетног лица или родоскрвњење, за кривично дело примања мита или давање мита, за кривично дело из групе кривичних дела против полне слободе, против правног саобраћаја и против човечности и других добара заштићених међународним правом, без обзира на изречену кривичну санкцију, и за које није, у складу са законом, утврђено дискриминаторно понашање;
има држављанство Републике Србије
Услови из става 1. овог члана доказују се приликом пријема у радни однос и проверавају се у току рада.

Доказ о испуњености услова из става 1. тачке 1) и 4) подносе се уз пријаву на конкурс, а из става 1. тачка 2) овог члана пре закључења уговора о раду. Доказ из става 1. тачка 3) овог члана прибавља школа.

Запосленом престаје радни однос ако се у току радног односа утврди да не испуњава услове из става 1. овог члана или ако одбије да се подвргне лекарском прегледу у надлежној здравственој установи.

Образовање наставника и стручних сарадника

Члан 103.

Послове наставника и стручног сарадника може да обавља лице са одговарајућим образовањем из члана 8. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања, а наставника стручног предмета у области здравства и са одговарајућом здравственом специјализацијом.

Одговарајуће високо образовање из члана 8. став 2. Закона је :

1.на студијама другог степена ( дипломске академске студије – мастер, специјалистичке академске студије или специјалистичке струковне студије ) у складу са Законом о високом образовању почев од 10.09.2005.године;

2.на основним студијама у трајању од најмање четири године, по пропису који је уређивао високо образовање до 10.09.2005.године.

Изузетно, послове наставника одређених стручних предмета у стручној школи, за које се не образују наставници са одговарајућим образовањем из члана 8. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања, може да обавља и лице са одговарајућим образовањем из члана 8. став 3. Закона.

Одговарајуће образовање из члана 8. став 3. Закона, је високо образовање стечено на студијама првог степена ( основне академске, односно струковне студије ), студијама у трајању од три године или вишим образовањем.

Послове наставника практичне наставе у стручној школи може да обавља и лице са одговарајућим образовањем из члана 8. став 3. Закона о основама система образовања и васпитања или са одговарајућим средњим образовањем и положеним специјалистичким, односно мајсторским испитом и петогодишњом праксом.

Наставник и стручни сарадник мора да има образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стечено на високошколској установи у току студија или након дипломирања, од најмање 30 бодова и 6 бодова праксе у установи у складу са Европским системом преноса бодова.

Изузетно, образовање из става 5. овог члана не мора да има лице са средњим образовањем-наставник практичне наставе.

Услови за рад наставника и стручног сарадника

Члан 104.

Послове наставника и стручног сарадника може да обавља лице које има дозволу за рад (у даљем тексту: лиценца).

Наставник и стручни сарадник који има лиценцу може да остварује индивидуални образовни план за рад са ученицима са сметњама у развоју ако је за то оспособљен, по програму и на начин који прописује министар.

Без лиценце послове наставника и стручног сарадника може да обавља:

приправник;
лице које испуњава услове за наставника, или стручног сарадника са радним стажом стеченим ван установе, под условима и на начин утврђним за приправнике;
лице које је засновало радни однос на одређено време ради замене одсутног запослено;
педагошки асистент и помоћни наставник.
Лице из става 3. тач. 1. до 3. овог члана може да обавља послове наставника и стручног сарадника без лиценце, најдуже две године од дана заснивања радног односа у школи.



Наставник и стручни сарадник – приправник

Члан 105.

Приправник, у смислу Закона о основама система образовања и васпитања, јесте лице које први пут у том својству заснива радни однос у школи, на одређено или неодређено време, са пуним или непуним радним временом и оспособљава се за самосталан образовно-васпитни рад наставника и стручног сарадника, савладавањем програма за увођење у посао и полагањем испита за лиценцу.

Приправнички стаж траје најдуже две године од дана заснивања радног односа.

За време трајања приправничког стажа, ради савладавања програма за увођење у посао наставника и стручног сарадника школа приправнику одређује ментора.

Прва три месеца приправничког стажа наставник – приправник ради под непосредним надзором наставника који има лиценцу и које му одређује ментор. Наставник – приправник за време прва три месеца не оцењује ученике.

Прва три месеца приправничког стажа стручни сарадник ради под непосредним надзором одговарајућег стручног сарадника који има лиценцу и кога му одређује ментор.

Изузетно, ако школа нема ментора, односно одговарајућег наставника или стручног сарадника са лиценцом, ангажоваће наставника или стручног сарадника са лиценцом из друге школе на основу уговора о допунском раду, у складу са законом.

Стручни сарадник-приправник који има образовање из члана 8. став 2. Закона о основама система образовања и васпитања и који је током студија остварио најмање 10 бодова, у складу са Европским системом преноса бодова на основу праксе у установи, свој рад може да обавља без непосредног надзора стручног сарадника са лиценцом из става 5. овог члана.

Приправник који савлада програм увођења у посао наставника и стручног сарадника има право на полагање испита за лиценцу после навршених годину дана рада.

Приправнику у радном односу на неодређено време, који у року од две године од дана заснивања радног односа не положи испит за лиценцу — престаје радни однос. Приправнику у радном односу на одређено време својство приправника престаје након положеног испита за лиценцу, а радни однос истеком времена на које је примљен у радни однос.

Приправник – стажиста

Члан 106.

Послове наставника и стручног сарадника може да обавља и приправник - стажиста.

Приправник - стажиста савладава програм за увођење у посао и полагање испита за лиценцу под непосредним надзором наставника и стручног сарадника који има лиценцу.

Школа и приправник - стажиста закључују уговор о стажирању у трајању од најмање годину, а најдуже две године.

Уговором из става 3. овог члана не заснива се радни однос.

Приправник - стажиста има право да учествује у раду стручних органа без права одлучивања и нема право да оцењује ученике у школи.

На остваривање права из става 2. овог члана сходно се примењују одредбе Закона о основама система образовања и васпитања које се односе на приправника.

Издавање лиценце

Члан 107.

Лиценца је јавна исправа.

Право на лиценцу има наставник или стручни сарадник и приправник-стажиста који има одговарајуће образовање из члана 121. Закона о основама система образовања и васпитања, савладан програм увођења у посао наставника, васпитача или стручног сарадника и положен испит за лиценцу.

Министарство је дужно да у року од 60 дана од дана положеног испита, изда лиценцу лицу које испуњава услове из става 2. овог члана.

Суспензија лиценце

Члан 108.

У току важења лиценца може да буде суспендована.

Лиценца се суспендује на шест месеци наставнику и стручном сараднику коме је престао радни однос због изречене мере за извршену повреду радне обавезе из члана 141. тач. 1) до 7) Закона о основама система образовања и васпитања. Суспензија тече почев од наредног дана од дана престанка радног односа.

За време трајања суспензије наставник и стручни сарадник нема право да ради у школи.

Школа има обавезу да Министарству достави податке о суспензији лиценце наставнику и стручног сарадника одмах, а најкасније у року од три дана од суспензије.

Лиценца се суспендује наставнику или стручном сараднику који према извештају просветног саветника не остварује образовно-васпитни рад на начин и по поступку којим се омогућава постизање прописаних принципа, циљева и стандарда постигнућа, програма образовања и васпитања, а за кога просветни саветник утврди да није отклонио недостатке у свом раду, ни после датих стручних примедби, предлога и упозорења у писаном облику, па је на основу тога два пута негативно оцењен од стране просветног саветника.

Лиценца се суспендује наставнику и стручном сараднику који се није стручно усавршавао, а просветни саветник у свом извештају утврди да разлози за то нису оправдани.

Наставник и стручни сарадник има право да поднесе приговор министру на извештај просветног просветног саветника из става 5. и 6. овог члана, у року од осам дана од дана пријема извештаја.

Министар доноси решење о суспензији на основу извештаја просветног саветника из става 5. и 6. овог члана. У поступку доношења решења министар разматра приговор из става 7. овог члана.

Министар доноси решење о суспензији у року од 30 дана од дана подношења приговора, а ако приговор није поднет-у року од 8 дана од протека рока за његово подношење.

Решење министра о суспензији лиценце коначно је у управном поступку.

Наставнику и стручном сараднику коме је суспендована лиценца из разлога наведених у ставу 5. овог члана, ме да се укине суспензија, уколико најкасније у року од 6 месеци од достављања решења министра поновo положи испит за лиценцу, а ако га не положи, пpecтaje му радни однос.

Док траје суспензија лиценце наставник присуствује настави, односно активностима других наставника које му одређује директор, а стручни сарадник раду стручног сарадника у другој установи коју одреди директор.

Наставнику и стручном сараднику коме је суспендована лиценца на основу става 6. овог члана укида се суспензија када достави доказе о одговарајућем стручном усавршавању.

Одузимање лиценце

Члан 109.

Лиценца се одузима наставнику и стручном сараднику:

који је правноснажном пресудом осуђен за кривично дело против: полне слободе, насиља у породици, правног саобраћаја, примања или давања мита у обављању послова наставника и стручног сарадника;
коме је престао радни однос због повреде забране из чл. 44. до 46. Закона о основама система образовања и васпитања;
коме је једанпут суспендована лиценца, а стекли су се услови за нову суспензију;
Лиценца се сматра одузетом наредног дана од дана престанка радног односа наставника и стручног сарадника.

Решење министра о одузимању лиценце из става 1. тачка 3. овог члана, коначно је у управном поступку.

Лице коме је одузета лиценца — нема право на њено поновно издавање, нити на рад у установи.

Одузета лиценца враћа се Министарству преко школе.

Школа има обавезу да одмах достави Министарству доказ о основу за одузимање лиценце наставника и стручног сарадника, а најкасније у року од три дана од њеног одузимања.

Стручно усавршавање и професионални развој наставника и стручног сарадника

Члан 110.

Наставник и стручни сарадник, са лиценцом и без лиценце, дужан је да се стално усавршава ради успешнијег остваривања и унапређивања образовно-васпитног рада и стицања компетенција потребних за рад, у складу са општим принципима и за постизање циљева образовања и стандарда постигнућа.

У току стручног усавршавања наставник и стручни сарадник може професионално да напредује стицањем звања: педагошки саветник, самостални педагошки саветник, виши педагошки саветник и високи педагошки саветник.

Наставник и стручни сарадник остварује право на увећану плату за стечено звање.

Наставник и стручни сарадник има право на одсуство из школе у трајању од три радна дана годишње ради похађања одобреног облика, начина и садржаја стручног усавршавања. Распоред одсуства наставника и стручног сарадника ради стручног усавршавања планира педагошки колегијум.

План стручног усавршавања у складу са приоритетима школе ради остваривања циљева образовања и стандарда постигнућа и приоритетима Министарства, доноси школски одбор.

Пријем у радни однос

Члан 111.

Пријем у радни однос у школи врши се на основу конкурса.

Директор школе расписује конкурс и врши избор кандидата за пријем у радни однос.

У поступку одлучивања о избору наставника и стручног сарадника директор школе прибавља мишљење школског одбора, након извршене претходне провере психофизичких способности кандидата. Проверу психофизичких способности за рад са ученицима врши надлежна служба за послове запошљавања применом стандардизованих поступака.

У поступку одлучивања о избору наставника верске наставе, након извршене претходне провере психофизичких способности за рад са ученицима, директор школе утврђује да ли је кандидат на листи наставника верске наставе, коју је на предлог традиционалних цркава и верских заједница утврдио министар.

Директор доноси одлуку о избору кандидата у року од 30 дана од дана истека рока за подношење пријава.

Кандидат незадовољан одлуком о изабраном кандидату може да поднесе приговор школском одбору у року од осам дана од дана достављања одлуке.

Ако школски одбор у утврђеном року не одлучи о приговору или ако је кандидат незадовољан другостепеном одлуком, може се обратити надлежном суду у року од 15 дана.

Ако по конкурсу није изабран ниједан кандидат, расписује се нови конкурс.

Преузимање запослених

Члан 112.

Запослени који је у школи у радном односу на неодређено време, а остао је нераспоређен или има статус запосленог са непуним радним временом на основу члана 137. став 2. и 3. Закона о основама система обрзовања и васпитања, остварује право на преузимање стављањем на листу запослених са које се врши преузимање.

Листа из става 1. овог члана утврђује се до 15. августа за сваку наредну школску годину, у оквиру школске управе , а на основу пријава школа о запосленим који имају право на преузимање. Право на преузимање остварује се споразумом, уз сагласност запосленог.

Запослени који се преузима мора да испуњава услове за послове за које се преузима и да има проверену психофизичку способност, у складу са чланом 130. став 3. Закона о основама система обрзовања и васпитања.

Радни однос на одређено време

Члан 113.

Школа може да прими у радни однос на одређено време без конкурса лице:

ради замене одсутног запосленог до 60 дана;
до коначности одлуке о избору кандидата по расписаном конкурсу;
до избора кандидата - када се на конкурс не пријави ниједан кандидат или ниједан од пријављених кандидата не испуњава услове до завршетка школске године;
извођења верске наставе, ако се на конкурс не пријави ниједан кандидат који испуњава услове за рад на неодређено време.
Листу наставника верске наставе, на предлог традиционалних цркава и верских заједница, утврђује министар.

Наставника верске наставе упућује у школу традиционална црква или верска заједница са утврђене листе за сваку школску годину.

За извођење верске наставе наставник са школом у коју је упућен закључује уговор о раду на 12 месеци за сваку школску годину.

Школа прима у радни однос на одређено време по расписаном конкурсу лице:

ради замене одсутног запосленог преко 60 дана;
у својству приправника;
ради обављања послова педагошког асистента.
Упоступку избора педагошког асистента прибавља се мишљење

надлежног органа јединице локалне самоуправе.

За обављање послова педагошког асистента школа са лицем закључује уговор о раду на 12 месеци за сваку школску годину.

Радни однос на одређено време не може да прерасте у радни однос на неодређено време.

Пробни рад

Члан 114.

Пробни рад може да уговори школа са наставником и стручним сарадником који има лиценцу и који се прима у радни однос на неодређено време.

Изузетно од става 1. овог члана пробни рад може да се уговори и у случају пријема у радни однос на одређено време дуже од годину дана.

Пробни рад одређује се уговором о раду и може да траје најдуже шест месеци.

Наставник и стручни сарадник који је за време пробног рада показао да својим компетенцијама може успешно да ради на постизању прописаних принципа, циљева и стандарда постигнућа, наставља са радом у истом радно- правном својству, а ако се на основу оцене директора, а по прибављеном мишљењу педагошког колегијума, утврди да то није показао, престаје му радни однос. Радни однос престаје даном отказног рока, без права на отпремнину.

Отказни рок је 15 радних дана.





Наставник упућен на рад у иностранство

Члан 115.

Образовно-васпитни рад у иностранству изводи наставник који има лиценцу и који испуњава посебне услове за наставника.

Решење о упућивању наставника на рад у иностранство доноси министар, на основу конкурса.

Наставник се упућује на рад у иностранство на време од годину дана, уз могућност продужења.

Наставнику мирује радни однос на пословима са којих je упућен на рад у иностранство.

Уговор о извођењу наставе

Члан 116.

Директор школе може да закључи уговор о извођењу наставе или за полагање испита, за највише 30% од пуног радног времена са лицем запосленим у другој установи или код другог послодавца, односно који самостално обавља делатност, у случају из члана 132. став 1. Закона о образовању и васпитању односно члана 106. овог статута.

Директор школе пре закључења уговора о извођењу наставе прибавља сагласност друге установе, односно послодавца.

Лице ангажовано по основу уговора из става 1. овог члана не стиче својство запосленог у школи, а право на накнаду за обављени рад стиче на основу извештаја о одржаним часовима наставе, испитима и другим облицима образовно – васпитног рада.

Лице из става 1. овог члана учествује у раду стручних органа школе без права одлучивања, осим у раду одељењског већа.

Норма непосредног рада наставника и стручног сарадника

са ученицима

Члан 117.

У оквиру пуног радног времена у току радне недеље:

наставник изводи наставу 20 часова и четири часа других облика непосредног образовно-васпитног рада са ученицима (допунски, додатни, инвивидуализовани, припремни рад и други облици рада, у складу са посебним законом) - 60 одсто радног времена, а наставник практичне наставе 26 часова;
стручни сарадник у установи остварује све облике рада са ученицима, наставницима, педагошким асистентима, другим сарадницима, родитељима, односно старатељима ученика - 75 одсто радног времена.
наставник у школи за образовање ученика са сметњама у развоју изводи наставу и индивидуалне облике непосредног рада са ученицима – 50 одсто радног времена.
Структуру и распоред обавеза наставника и стручног сарадника у оквиру радне недеље утврђује школа годишњим планом рада.

Структура и распоред обавеза наставника у погледу свих облика непосредног рада са ученицима може да се утврди тако да буду различити у оквиру радних недеља.

Норму свих облика непосредног рада са ученицима и других облика рада наставника и стручног сарадника у оквиру недељног пуног радног времена и на годишњем нивоу, као и број сати образовно-васпитног рада који се додатно може распоредити на друге извршиоце, прописује министар.

Непуно и пуно радно време

Члан 118.

Наставнику и стручном сараднику сваке школске године директор решењем утврђује статус у погледу рада са пуним или непуним радним временом, на основу програма образовања и васпитања, годишњег плана рада и поделе часова за извођење наставе и других облика непосредног образовно – васпитног рада са ученицима ( допунски, додатни, индивидуализовани, припремни рад и друге облике рада у складу са посебним законом).

Наставник и стручни сарадник који је распоређен за део прописане норме свих облика непосредног рада са ученицима, има статус запосленог са непуним радним временом

Наставник и стручни сарадник који је остао нераспоређен остварује права запосленог за чијим је радом престала потреба, у складу са законом.

Одмори и одсуства

Члан 119.

Запослени у школи има право на одморе и одсуства према општим прописима о раду, општем акту, односно уговору о раду.

Запослени у школи, по правилу, користи годишњи одмор за време школског распуста.

Забрана дискриминације

Члан 120.

У школи су забрањене активности којима се угрожавају, омаловажавају, дискриминишу или издвајају лица, односно групе лица, по основу : расне, националне, етничке, језичке, верске или полне припадности, физичких и психичких својстава, сметњи у развоју и инвалидитета, здравственог стања, узраста, социјалног и културног порекла, имовног стања, односно политичког опредељења и подстицањe или неспречавања таквих активности, као и по другим основама утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.

Под дискриминацијом лица или групе лица сматра се свако непосредно или посредно, на отворен или прикривен начин, искључивање или ограничавање права и слобода, неједнако поступање или пропуштање чињења, односно неоправдано прављење разлика повлађивањем или давањем првенства.

Не сматрају се дискриминацијом посебне мере уведене ради постизања пуне равноправности, заштите и напретка лица, односно групе лица која се налазе у неједнаком положају.

Ближе критеријуме за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, ученика или трећег лица у школи прописује министар и министар надлежан за послове људских права.

Забрана насиља, злостављања и занемаривања

Члан 121.

У школи је забрањено:

- физичко, психичко и социјално насиље;

- злостављање и занемаривање ученика ;

- физичко кажњавање и вређање личности, односно сексуална злоупотреба ученика или запослених.

Под насиљем и злостављањем подразумева се сваки облик једанпут учињеног или поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности ученика или запосленог.

Занемаривање и немарно поступање представља пропуштање школе или запосленог да обезбеди услове за правилан развој ученика,

Школа је дужна да одмах поднесе пријаву надлежном органу ако се код ученика примете знаци насиља, злостављања или занемаривања.

Под физичким насиљем, у смислу става 1. овог члана, сматра се:

-физичко кажњавање ученика од стране запослених и других одраслих особа;

-свако понашање које може да доведе до стварног или потенцијалног телесног повређивања ученика или запосленог;

-насилно понашање запосленог према ученицима или другим запосленим, као и ученика према другим ученицима или запосленим.

Под психичким насиљем, у смислу става 1. овог члана сматра се понашање које доводи до тренутног или трајног угрожавања психичког и емоционалног здравља и достојанства ученика или запосленог.

Под социјалним насиљем, у смислу става 1. овог члана сматра се искључивање ученика из групе вршњака и различитих облика социјалних активности школе.

У школи је забрањен сваки облик насиља и злостављања из става 2. овог члана од стране ученика, његовог родитеља, односно старатеља или одраслог, над наставником, стручним сарадником и другим запосленим.

У школи није дозвољено страначко организовање и деловање и коришћење просторја школе у те сврхе.

Одговорност запосленог

Члан 122.

Заопослени може да одговара за :

лакшу повреду радне обавезе, утврђену општим аком школе;
тежу повреду радне обавезе утврђену Законом о основама система образовања и васпитања;
повреду забране прописану Законом о основама система образовања и васпитања;
материјалну штету коју нанесе школи, намерно или крајњом непажњом, у складу са законом.
Удаљавање са рада

Члан 123.

Запослени се привремено удаљава се са рада због учињене повреде забране из чл. 44. до 46. и теже повреде радне обавезе из члана 141. тачке 1) до 5) и тачке 10) и 16) Закона о основама система образовања и васпитања до окончања дисциплинског поступка.

Наставник и стручни сарадник коме је суспендована лиценца на основу члана 127. став 5. и 6. Закона о основама система образовања и васпитања, удаљава се привремено из образовно – васпитног рада, до укидања суспензије лиценце.

Ако директор не удаљи запосленог, школски одбор дужан је да донесе одлуку о удаљењу.

Теже повреде радних обавеза

Члан 124.

Теже повреде радних обавеза запосленог у школи јесу:

извршење кривичног дела на раду или у вези са радом;
неспровођење мера безбедности деце, ученика и запослених;
подстрекавање на употребу алкохолних пића код деце и ученика, или њено омогућавање, давање или непријављивање набавке и употребе;
подстрекавање на употребу наркотичког средства или психоактивне супстанце код ученика или њено омогућавање, давање или непријављивање набавке и употребе;
ношење оружја у установи или кругу установе;
неовлашћена промена података у евиденцији, односно јавној исправи брисањем, додавањем, прецртавањем или изостављањем података;
уништење, оштећење, скривање или изношење евиденције, односно обрасца јавне исправе или јавне исправе;
непотпуно, неблаговремено и несавесно вођење евиденције;
наплаћивање припреме ученика школе у којој је наставник у радном односу, а ради оцењивања, односно полагања испита;
долазак на рад у припитом или пијаном стању, употреба алкохола или других опојних средстава који смањују радну способност;
одбијање давања на увид резултата писмене провере знања ученицима, родитељима, односно старатељима;
одбијање пријема и давања на увид евиденције лицу које врши надзор над радом установе, родитељу, односно старатељу;
незаконит рад или пропуштање радњи чиме се спречава или онемогућава остваривање права детета, ученика или другог запосленог;
неизвршавање или несавесно, неблаговремено или немарно извршавање послова или налога директора у току рада, односно за време незаконите обуставе рада или штрајка;
злоупотреба права из радног односа;
незаконито располагање средствима, школским простором, опремом и имовином установе;
неоправдано одсуство са рада најмање два узастопна радна дана;
друге повреде радне обавезе у складу са посебним законом.
Дисциплински поступак

Члан 125.

Директор школе покреће и води дисциплински поступак, доноси одлуку и изриче меру у дисциплинском поступку против запосленог.

Дисциплински поступак покреће се писменим закључком на који приговор није допуштен, а који садржи податке о запосленом, опис повреде забране, односно радне обавезе, време, место и начин извршења и доказе који указују на извршење повреде.

Запослени мора бити саслушан, са правом да изложи своју одбрану, сам или преко заступника, а може за расправу да достави и писмену одбрану.

Изузетно, расправа може да се одржи и без присуства запосленог под условом да je запослени на расправу уредно позван.

На остала питања вођења дисциплинског поступка сходно се примењују правила управног поступка.

Дисциплински поступак је јаван, осим у случајевима прописаним законом којим се уређује општи управни поступак.

По спроведеном поступку доноси се решење којим се запослени може огласити кривим, у ком случају му се изриче и дисциплинска мера, ослободити од одговорности или се поступак може обуставити.

Покретање дисциплинског поступка за лакше повреде радне обавезе застарева протеком шест месеци од учињене повреде, а за повреду забране и теже повреде протеком једне године од дана учињене повреде.

Вођење дисциплинског поступка за лакше повреде радне обавезе застарева протеком једне године, а за повреде забране и теже повреде две године од покретања дисциплинског поступка.

Застарелост не тече ако дисциплински поступак не може да се покрене или води због одсуства запосленог или других оправданих разлога.

Дисциплинске мере

Члан 126.

Мере за повреду радне обавезе јесу престанак радног односа и новчана казна.

Запосленом који изврши повреду забране, прописане чл. 44. до 46. Закона о основама система образовања и васпитања, престаје радни однос када одлука директора о утврђеној повреди забране постане коначна и одузима се лиценца.

За повреду радне обавезе из члана 141. став 1. тач. 1) до 7) овог закона изриче се мера престанка радног односа и лиценца се суспендује на шест месеци.

Мера престанка радног односа изриче се запосленом и за повреду обавезе из члана 141. тач. 8) до 17) овог закона, ако је учињена умишљајем или из свесног нехата и ако нису утврђене олакшавајуће околности за запосленог.

Новчана казна изриче се у висини од 20 до 35 одсто од плате исплаћене за месец у коме је одлука донета, у трајању од три до шест месеци.

Престанак радног односа

Члан 127.

Радни однос запосленог у установи престаје у складу са законом, на основу решења директора.

Правна заштита запослених

Члан 128.

На решење о остваривању права, обавеза и одговорности запослени има право на приговор школском одбору, у року од осам дана од дана достављања решења директора.

Школски одбор дужан је да донесе одлуку по приговору у року од 15 дана од дана достављања приговора.

Школски одбор закључком ће одбацити приговор, уколико је неблаговремен, недопуштен или изјављен од неовлашћеног лица.

Школски одбор ће решењем одбити приговор када утврди да је поступак доношења решења правилно спроведен и да је решење на закону засновано, а приговор неоснован.

Ако школски одбор утврди да су у првостепеном поступку одлучне чињенице непотпуно или погрешно утврђене, да се у поступку није водило рачуна о правилима поступка која су од утицаја на решење ствари или да је изрека побијаног решења нејасна или је у противречности са образложењем, он ће својим решењем поништити првостепено решење и вратити предмет директору на поновни поступак.

Против новог решења запослени има право на приговор.

Ако школски одбор не одлучи по приговору или ако запослени није задовољан другостепеном одлуком, може се обратити надлежном суду у року од 15 дана од дана истека рока за доношење одлуке, односно од дана достављања одлуке.


IX ЕВИДЕНЦИЈА И ЈАВНЕ ИСПРАВЕ


Члан 129.

Школа води евиденцију прописану Законом о средњој школи и на основу података издаје јавне исправе.

Школа води базу података у оквиру јединственог информационог система просвете.

Лични подаци уписани у евиденцију прикупљају се, обрађују, чувају и користе за потребе образовно – васпитног рада и достављају министарству надлежном за послове образовања за обављање законом утврђених послова.

Сви видови прикупљања, обраде и коришћења података спроводе се у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.

Школа води:

матичну књигу,
књигу евиденције о образовно-васпитном раду (дневник рада)
евиденцију о испитима (поправним, разредним, допунским и сл.)
евиденцију о успеху ученика на крају школске године,
издатим сведочанствима и дипломама и
евиденцију о подели предмета на нставнике.
Евиденције из става 5. овог члана воде се на српском језику,

ћириличним писмом.

Школа трајно чува матичне књиге и евиденцију о издатим сведочанствима и дипломама. Остале евиденције чува у складу са законом и правилником о административном пословању и вођењу педагошке евиденције школе.

Министар просвете прописује садржај образаца и начин вођења

евиденције и одобрава издавање образаца евиденције.

Члан 130.

На основу података унетих у евиденцију, школа издаје јавне исправе.

Јавне исправе су :

ђачка књижица;
исписница;
уверење;
сведочанство и
диплома.
Школа уписаном ученику издаје ђачку књижицу, а приликом

исписивања-исписницу.

Школа издаје ученику уверење о положеном испиту, односно о савладаном програму стручног оспособљавања које траје до годину дана, сведочанство за сваки завршени разред и диплому за стечено средње образовање и образовање за рад у трајању од две године.

Јавна исправа издата супротно Закону о основама система образовања и васпитања и посебном законо – ништава је.


X НАДЗОР


Инспекцијски и стручно – педагошки надзор

Члан 131.

Инспекцијски и стручно – педагошки надзор над радом школе врши Министарство.

Инспекцијски надзор над радом школе, као поверени посао, обавља градска управа.

Министарство врши непосредни инспекцијски надзор ако га градска управа не врши. Министарство просвете обавља послове градске просветне инспекције, ако у јединици локалне самоуправе није организован инспекцијски надзор, на терет средстава јединице локалне самоуправе.

По жалби против првостепеног решења градске управе донетог у вршењу инспекцијског надзора решава Министарство.

Школа је дужна да омогући вршење надзора, увид у рад и податке, односно добијање објашњења.

Послови инспекцијског надзора

Члан 132.

Инспекцијским надзором испитује се спровођење Закона о основама система образовања и васпитања, посебних закона и прописа донетих на основу њих, непосредним увидом у рад школе и зависно од резултата надзора, изричу мере и контролишу њихово извршење.

Послове инспекцијског надзора врши просветни инспектор.

У оквиру овлашћења утврђених законом, просветни инспектор врши контролу:

1) поступања школе у погледу спровођења закона, других прописа у области образовања и васпитања и општих аката;

2) остваривања заштите права детета и ученика, њихових родитеља, односно старатеља и запослених;

3) остваривање права и обавеза запослених, ученика и њихових родитеља;

4) обезбеђивање заштите ученика и запослених од дискриминације, насиља, злостављања, занемаривања и страначког организовања и деловања у школи;

5) поступка уписа и поништава уписа у школу ако је обављен супротно Закону о основама система образовања и васпитања;

6) испуњености прописаних услова за спровођење испита;

7) прописане евиденције коју води школа и утврђује чињенице у поступку поништавања јавних исправа које издаје школа.

Овлашћење просветног инспектора и начин рада

Члан. 133.

Просветни инспектор :

налаже записником отклањање неправилности и недостатака у одређеном року;
наређује решењем извршавање прописане мере која је наложена записником, а није извршена;
забрањује решењем спровођење радњи у школи које су супротне Закону о основама система образовања и васпитања и посебном закону;
подноси пријаву надлежном органу за учињено кривично дело или привредни преступ, захтев за покретање прекршајног поступка, односно повреду забране из члана 44. до 46. Закона о основама система образовања и васпитања;
обавештава други орган ако постоје разлози за предузимање мера за које је тај орган надлежан;
обавља друге послове, у складу са законом.
Инспекцијски надзор се обавља као редован, ванредни и контролни надзор.

О извршеном инспекцијском надзору просветни инспектор сачињава записника, који садржи налаз стања и зависно од резултата – налагање, односно предлагање мере.

Записник се сачињава и доставља у року од 15 дана од дана извршеног инспекцијског надзора.

На записник просветног инспектора, директор школе има право да стави примедбу, у року од најмање три дана од пријема записника, осим у случају из члана 111. Закона о основама системао образовања и васпитања.

Стручно – педагошки надзор

Члан 134.

Послове стручно – педагошког надзора врши просветни саветник.

Просветни саветник :

вреднује квалитет рада школе на основу утврђених стандарда, остваривање развојног плана и програма образовања и васпитања;
пружа помоћ и подршку самовредновању школе;
прати поштовање општих принципа и остваривање циљева образовања и васпитања;
саветује и пружа стучну помоћ наставнику, стручном сараднику и директору ради побољшавања квалитета њиховог рада и рада школе и остваривање стандарда постигнућа;
саветује и пружа стручну помоћ школи у обезбеђивању заштите ученика и запослених од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања у школи;
остварује непосредан увид у рад школе, наставника, стручног сарадника и директора;
присуствује извођењу наставе, испита и других облика образовно – васпитног рада;
прати остваривање огледа;
процењује испуњеност услова за стицање звања;
прати и процењује квалитет рада саветника – спољног сарадника;
предлаже школи, министру и надлежним органима предузимање неопходних мера за отклањање неправилности и недостатака у обављању образовно- васпиног, стручног, односно васпитног рада и за њихово унапређивање.
Просветни саветник у обављању послова из става 2. тачке 1), 3) до 5), овог члана, прибавља мишљење од представника ученичког парламента, као и у вези са питањима из члана 105. став 1. тачке 1), 2) и 4) Закона о основама система образовања и васпитања.

Саветник – спољни сарадник

Члан 135.

За пружање саветодавне и стручне помоћи наставнику и стручном сараднику, а ради квалитетнијег обављања образовно – васпитног рада, Министарство одређује листу саветника – спољних сарадника за предмете; групе и области предмета, активности и стручне послове ( у даљем тексту: саветник).

Избор саветника врши министар решењем на основу конкурса.

Са саветником се закључује уговор о допунском раду, након добијене сагласности директора школе у којој је саветник у радном односу.

Саветник поступа по налозима министра.

Саветник пружа стручну помоћ наставнику, стручном сараднику, стручним већима, активима и тимовима: демонстрирањем поступака и метода, одржавањем огледног часа или активности, пружањем повратне информације о активностима и предузетим мерама наставника и стручног сарадника, давањем стручних препорука за побољшавање рада и сарађује са просветним саветником и просветним инспектором.

О извршеном задатку саветник подноси извештај министру.


XI ФИНАНСИРАЊЕ ДЕЛАТНОСТИ ШКОЛЕ


Члан 136.

Средства за финансирање делатности школе утврђује се на основу економске цене за остваривање програма образовања и васпитања, по ученику.

Економска цена из става 1. овог члана обухвата све текуће расходе по ученику, из свих извора финансирања, у складу са прописима којима се уређује буџетски систем.

Економска цена из става 2. овог члана исказује се јединствено и структурно и саставни је део Меморандума о буџету.

Извори средстава

Члан 137.

Средства за финансирање делатности школа чији је основач Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе обезбеђују се у буџету Републике Србије и јединице локалне самоуправе.

Школа може да оствари и сопствене приходе по основу донација, спонзорства, уговора и других послова, у складу са законом.

Остваривање прихода, евидентирање и коришћење средстава из става 2. овог члана врши се у складу са прописима којима се уређује буџетски систем.

Средства из става 1. и 2. овог члана обезбеђују се у складу са критеријумима и стандардима финансирања школе које прописује министар.

Средства из буџета Републике Србије

Члан 138.

У буџету Републике Србије обезбеђују се средства за стицање образовања и васпитања ученика у средњој школи које оснива Република Србија и јединица локалне самоуправе.

У буџету Републике Србије обезбеђују се средства за:

1) плате, накнаде и додатке запослених у средњим школама, социјалне доприносе и отпремнине;

2) развојне програме и пројекте установа, као и учешће Републике Србије у области инвестиција, стручног усавршавања запослених и такмичење ученика на републичком и међународном нивоу, у складу са утврђеним средствима, а према програмима и критеријумима које прописује министар;

3) рад уникатних школа и школа од посебног интереса за Републику Србију, које одреди Влада;

4) подршку посебно талентованим ученицима у виду бесповратне новчане помоћи коју министар прописује посебним актом сваке године.

На утврђивање и обрачун плата, накнада и додатака запослених у школи примењују се прописи којима се уређују плате и накнаде и друга примања запослених у јавним службама.

Средства у буџету јединице локалне самоуправе

Члан 139.

У буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства за део економске цене образовања и васпитања ученика која обухвата остале текуће расходе, а на основу утврђене економске цене из члана 155. Закона о основама система образовања и васпитања.

У буџету јединице локалне самоуправе обезбеђују се средства и за:

1) стручно усавршавање запослених;

2) јубиларне награде и помоћ запосленима у средњој школи;

3) превоз ученика на републичка и међунаредна такмичења;

4) превоз запослених;

5) капиталне издатке;

6) заштиту и безбедност ученика у складу са прописаним мерама из члана 42. Закона о основама система образовања и васпитања;

7) друге текуће расходе, осим оних за које се средства обезбеђују у буџету Републике Србије.

Обезбеђивање средстава за виши квалитет образовања

Члан 140.

Школа може учешћем родитеља ученика, јединице локалне самоуправе, донатора, спонзора или од проширене делатности да обезбеди средства за виши квалитет у области средњег образовања.

Средства из става 1. овог члана користе се за побољшање услова образовања и васпитања у погледу простора, опреме и наставних средстава, за остваривање програма који нису делатност школе, за исхрану и помоћ ученицима.


XII УЧЕНИЧКА ЗАДРУГА


Члан 141.

Ученици и наставници школе, као и њихови родитељи, оснивају ученичку задругу ради:

-развијања позитивног односа према раду и стваралаштву;

-стварање радних навика и професионално усмеравање ученика;

-повезивање наставе са производним и другим друштвено корисним радом;

-развијање свести о колективном раду и сарадњи;

-развијање осећања одговорности за преузете обавезе и дужности;

-поштовање рада и радне дисциплине;

-уређење и развој школе и сопствене средине;

-остваривање добити и њено распоређивање за намене утврђене законом.

Члан 142.

Средства ученичке задруге, остварене радом задругара, налазе се на посебном рачуну школе.

О располагању средствима ученичке задруге одлучују чланови задруге, о чему подносе извештај школском одбору у оквиру завршног рачуна школе.


XIII СТАТУТ И ДРУГИ ОПШТИ АКТИ


Члан 143.

Статут и друге опште акте школе доноси школски одбор, изузев општег акта о организацији и систематизацији послова који доноси директор школе уз сагласност школског одбора, односно у складу са Законом о основама система образовања и васпитања.

Други општи акти морају бити у складу са статутом.

Појединачни акти које доносе органи и овлашћени радници у школи морају бити у складу са одговарајућим општим актима школе.

Члан 144.

Доношење статута се оглашава на огласној табли школе.

Школа обезбеђује доступност статута и других општих аката сваком запосленом.

Члан 145.

Измене и допуне статута и других општих аката врше се по поступку за доношење статута, односно других општих аката школе.

Члан 146.

Статут и друга општа акта ступају на снагу осмог дана од дана објављивања.

Члан 147.

Аутентично тумачење одредаба статута даје школски одбор.



XIV ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ


Члан 148.

Школа je дужна да у року од шест месеци од дана ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања усагласи статут, организацију и начин рада са овим законом.

Члан 149.

Директор школе, изабран до дана ступања на снагу Закона о основама система образовања и васпитања, дужан је да у року од две године од дана од дана доношења подзаконског акта из члана 59. став 17. Закона о основама система образовања и васпитања положи испит за директора.

Директору из става 1. овог члана престаје дужност ако не положи испит у року из става 1. овог члана.

Члан 150.

Лице које је положило стручни испит у области образовања, а 25. јуна 2003. године није било у радном односу у школи, сматра се да има лиценцу.

Наставник и стручни сарадник који је 25. јуна 2003.године био у радном односу у школи, а имао је прекид радног односа после овог датума, и положио стручни испит у области образовања до 25. јуна 2005.године, сматра се да има лиценцу.
Приправник-волонтер који се годину дана оспособљавао за самосталан образовно-васпитни рад у школи и који је положио стручни испит у области образовања до 25. јуна 2005. године, сматра се да има лиценцу.
Наставник и стручни сарадник који је први пут засновао радни однос у школи после 25. јуна 2003. године и који је положио стручни испит у области образовања до 25. јуна 2005. године, сматра се да нема лиценцу.

Члан 151.

За све што није регулисано овим статутом примењиваће се Закон о основама система образовања и васпитања, одредбе Закона о средњој школи кoje нису престале да важе, Закон о раду и други прописи који регулишу ову област.

Члан 152.

Овај статуг ступа на снагу осмог дана по објављивању на огласној табли школе.

Ступањем на снагу овог Статута престаје да важи да важи Статут Хемијско-технолошке школе ''Божидар Ђорђевић Кукар'' у Лесковц

Објављен на огласној табли школе 29.01.2010. године.